U ponedeljak uveče, u ambijentu Njujorške javne biblioteke, Marc Jacobs je predstavio svoju novu kolekciju, vođenu idejom viktorijanske lepote. Dok modna scena poslednjih godina naginje ka nosivosti, funkciji i suptilno građenim krojevima, Jacobs se odlučuje za suprotan pravac — nadrealni spektakl predimenzioniranih silueta, pastelne čipke i lutkaste figure. Da li je u pitanju potreba da se po svaku cenu ostavi drugačiji utisak, ili je ovo iskreni vapaj za modom kao sredstvom potpunog izražavanja?
Nema dileme da kolekcija nosi prepoznatljiv potpis Marca Jacobsa. Njegov estetski rukopis je jasan: teatralnost, ekscentričnost i siluete koje kao da su izašle iz nekog modnog kabarea. Ipak, ostaje pitanje — kome je ova moda zaista namenjena? Teško je zamisliti da će ove komade nositi iko van granica performansa ili muzičkog spota. Možda Lejdi Gaga, mada se čini da je i ona ovu fazu ostavila iza sebe.
Ali hajde da zagrebemo ispod površine — ispod čipke, mašni i teatralnih silueta. Šta je to što nas kod ove kolekcije zaista očarava, a šta izaziva nelagodnost, distancu ili čak blagu zatečenost? Jer, da budemo iskreni: jedno je estetska fascinacija, a drugo pitanje upotrebljivosti, vremena i konteksta. Možemo da se divimo skulpturalnoj bluzi kao umetničkom gestu, ali da li u toj istoj bluzi možemo da zamislimo iole realnu figuru današnjice? Da li Jacobs i dalje uspeva da nas zavede — ili nas samo podseća na svet koji više ne postoji, osim na pisti?
Ukoliko bismo pokušali da rasklopimo ove vizuelno bučne kombinacije na pojedinačne odevne komade, verovatno bismo pronašli delove koje bismo, bez mnogo oklevanja, poneli čim jesen krene da šušti pod nogama — poneki kaput, čipkana bluza, čak i cargo pantalone sa neobičnim detaljem. Ali u onoj formi u kojoj su prikazani na pisti, deluju kao da ih gledamo prvi i poslednji put. Možda i jeste tako — a možda je upravo to poenta. Da li Marc Jacobs zapravo pokušava da probudi ono što je moda izgubila u svojoj jurnjavi za funkcijom i komercijalnom sigurnošću? Da li nas ovim kolekcijama podseća da moda ne mora da bude udobna da bi bila istinita, niti praktična da bi bila važna? Možda nas samo poziva na hrabrost — onu unutrašnju, koja dolazi pre nego što zakopčamo prvi dugmić.
*
Ono što je bilo sigurno — i gotovo beskonačno — bile su mašne. Velike, dramatične, vezane na leđima, u kosi, na pantalonama, haljinama, mašne koje prate svaki izlazak, kao neki neizgovoreni refren. I tu se nameće pitanje: šta znači ta uporna, gotovo opsesivna prisutnost jednog naizgled jednostavnog simbola? Da li se iza nje krije suptilna kritika običnog i funkcionalnog, koje danas dominira modnom scenom? Ili je Jacobs, kroz mašnu, pokušao da dokaže da ženstvenost ne mora da bude krhka, tiha i predvidiva — već može da se izrazi kroz oblike koji su upravo suprotni očekivanom? Mašna, u njegovoj viziji, nije ukras. Ona je stav.
*
Zanimljivo je da, uprkos svom vizuelnom haosu i skulpturalnim formama, dezenima iz ove kolekcije gotovo da ništa ne nedostaje po pitanju aktuelnosti. Cvetni printovi nalik tapetama, pastelna čipka, pa čak i određene nijanse — svi ti elementi već dominiraju sezonskim trendovima. Ništa od toga, zapravo, nije neočekivano. I tu dolazimo do intrigantnog preokreta: da li je ova kolekcija zaista ekscentrična, ili samo izgleda tako? Da li se iza predimenzioniranih krojeva krije vrlo promišljena, pa možda čak i ironična refleksija o trendovima koji se ponavljaju, maskirani u novo? Možda je, zapravo, cela kolekcija jedna velika kritička misao — upakovana ispod slojeva, puf-rukava i metarskih mašni.
*
*
A cipele — one su definitivno tu da privuku pažnju, ali po svaku cenu. U ovoj kolekciji nema suptilnosti ni mere; umesto toga, dominiraju stomping platforme, visoke štikle koje kao da ignorišu funkciju, i šokantni detalji. One više ne služe samo kao modni dodatak, već deluju kao preterani akcenat koji često deluje kao forsiranje efekta po svaku cenu. U svetu gde moda sve više teži ravnoteži između estetike i praktičnosti, ovakvi izbori mogu lako da se dožive kao disonantni i prenaglašeni, podsećajući nas da nekad ekscentričnost preraste u nesnošljivost. Pitanje je — da li ovakve cipele i dalje mogu da budu više od performansa, da li i dalje postoje oni koji će zaista želeti da ih nose?
Ne možemo da se ne prisetimo nečega čime nas je Marc Jacobs zaintrigirao na reviji u februaru, kada su modeli nosili u ustima i na obrazima crvene detalje, koji i sad odzvanjaju kao snažan modni govor. Kao da Marc Jacobs nastavlja svoju igru tišine i izraza, pokazujući da odeća može biti glasnija od reči. U novoj kolekciji, ta teatralnost je i dalje prisutna, ali u drugačijem obliku: kroz slojevite mašne, predimenzionirane siluete i jake estetske simbole. I dok su ti neobični aksesoari možda i najdirektniji izraz njegove želje za komunikacijom bez reči, ostaje pitanje koliko ovaj put moda uspeva da nas zadrži — da li i dalje govori jasno ili nas sve više odvlači u svet neuhvatljivih simbola i složenih metafora.
*
Na kraju, jedno je sigurno — kolekcija Marca Jacobsa neće ostati neprimećena. U vremenu kada moda često bira sigurnost nosivosti i univerzalne privlačnosti, on hrabro korača suprotnim putem, nudeći svet koji je istovremeno i nadrealan i intenzivan, pun slojeva značenja i kontradikcija. Bilo da će se ova kolekcija pamtiti kao umetnički izlet ili kao modni spektakl koji je odjeknuo i nestao, ostaje otvoreno pitanje koliko takav pristup i dalje rezonuje sa savremenim potrošačem. Jedno je jasno — niko nije ostao ravnodušan. A možda je upravo to i prava svrha mode danas: da uzburka, pokrene dijalog i podstakne hrabrost, kako u kreatorima, tako i u onima koji je nose.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
