Šta povezuje genetiku, kozmetiku, dermatologiju i planetarnu održivost? Odgovor leži u karijeri dr Ane Kljuić, žene čija je fascinacija prirodom postala pokretačka snaga jednog od najambicioznijih održivih projekata u industriji lepote.
Kao potpredsednica istraživanja i inovacija u kompaniji L’Oréal i liderka sektora “L’Oréal for the Future & Green Sciences”, dr Ana Kljuić vodi globalne timove u misiji da do 2030. godine više od 75% sastojaka u proizvodima bude prirodnog ili recikliranog porekla.
Anina stručnost u genetici i dermatologiji (doktorirala je na Univerzitetu Kolumbija) spojena je sa strašću za inovacijama koje poštuju granice planete. Zato je upravo ona ta koja stoji iza razvoja novih formulacija baziranih na principima green sciences – naučne oblasti koja spaja održivu poljoprivredu, biotehnologiju, eko-ekstrakciju i zelenu hemiju, sve sa ciljem da se resursi koriste odgovorno, a učinak na životnu sredinu svede na minimum.
Kao naučnica koja iza sebe ima 12 objavljenih radova i devet prijavljenih patenata, ali i kao liderka koja je pokrenula razvojne centre u Brazilu, Indiji i Južnoj Africi, Ana Kljuić danas predvodi promenu u industriji lepote – onu u kojoj se estetika ne odriče etike, a inovacija ne zaboravlja prirodu.
U razgovoru za Zadovoljna.rs, koji se odigrao u okviru konferencije L’Oréal for the Future, održane u Parizu u junu ove godine, dr Ana Kljuić nam je otkrila šta zapravo podrazumeva pojam green sciences, kako izgledaju laboratorije budućnosti, koji sastojci danas zamenjuju kontroverzne sirovine u kozmetici, ali i zašto veruje da će tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju. igrati ključnu ulogu u kreiranju održive lepote.
U centru vašeg rada nalazi se pojam green sciences, zelene nauke. Šta on konkretno znači i zašto je toliko važan za budućnost kozmetike, ali i planete?
Green sciences su skup naučnih disciplina koje nam pomažu da razvijamo nove sastojke i formule na način koji poštuje prirodu. To uključuje održivu kultivaciju – kako uzgajamo biljke od kojih dobijamo sirovine; zatim zelenu hemiju – kako te biljke transformišemo u aktivne sastojke, ali i eko-ekstrakciju, biotehnologiju i fermentaciju. Ono što je novo jeste to što sve te discipline danas koristimo zajedno, u službi razvoja održivih i efikasnih proizvoda.
Kako mislite da zelene nauke mogu dugoročno da promene budućnost naše planete?
Ključ je u odgovornijem korišćenju resursa. Naš cilj je da do 2030. godine više od 75% sastojaka u našim formulama potiče iz prirode ili reciklaže. Fokusiramo se na obnovljive sastojke koje nabavljamo na održiv i proverljiv način. Ulaganjem u zelene nauke direktno smanjujemo negativan uticaj na životnu sredinu. Na primer, regenerativna poljoprivreda poboljšava kvalitet zemljišta, optimizuje korišćenje vode i značajno smanjuje upotrebu đubriva i pesticida. A uz tehnologije poput biokapsula iz Interstellar Lab-a, koje recikliraju čak 99% vode, pokazujemo kako se sastojci mogu dobijati na radikalno drugačiji, efikasniji način. Nakon toga sledi njihova transformacija, kao što je, recimo, tehnologija koju je razvio francuski startap Cosmos: ekstrakcija mirisnih sastojaka bez upotrebe vode i toplote, kroz OSMO Bloom.
A kada govorimo o tehnologiji, planirate li da u tom procesu koristite i veštačku inteligenciju?
Naravno. Interstellar već koristi veštačku inteligenciju za nadzor i upravljanje svim parametrima unutar biokapsula. To omogućava preciznu kontrolu uslova u kojima biljke rastu i čak podsticanje stvaranja određenih molekula. AI se koristi i u biomimikriji – inovacijama inspirisanim prirodom. Na primer, naš partner Astra razvio je alat nalik GPT modelu koji koristi biomimikriju za podsticanje inovacija.
U svojoj biografiji navodite da priroda nudi najefikasnija rešenja. Da li možete da podelite neki konkretan primer iz svoje karijere?
Naravno. Po struci sam genetičarka, i kada u nauci dođete do rešenja, ono često deluje očigledno u retrospektivi, jer priroda nudi elegantna i funkcionalna rešenja. Taj princip prenosim i u kozmetiku. Na primer, u La Roche-Posay laboratorijama, kroz pristup biomimikrije, radili smo na inspiraciji prirodnim mehanizmima u borbi protiv akni i ekcema. Postoje virusi koji selektivno uništavaju određene bakterije, pa njihove proteine sada možemo proizvesti biotehnološki i koristiti za ciljanu negu kože.
Biotehnologija, vertikalne farme… Šta vas lično najviše uzbuđuje kada je reč o tim futurističkim pristupima?
Najviše me inspiriše mogućnost da sve te tehnologije spojimo u jedan proizvod. Regenerativna poljoprivreda, vertikalne farme, zelena hemija, biotehnologija – kada se sve to kombinuje, dobijamo formulacije koje donose nova čulna iskustva i superiorne performanse za potrošače.
Koliko smo zapravo blizu toj budućnosti?
Veoma blizu – ali pred nama su još neki izazovi.
Na koje izazove konkretno mislite?
Najveći izazov je skaliranje. Kako te inovacije učiniti dostupnim u velikom obimu i po prihvatljivoj ceni. Razvoj novih tehnologija zahteva vreme, ali mi tog luksuza nemamo jer se suočavamo s klimatskom hitnošću. Zato je važno da idemo brže, veće i efikasnije.
Istraživali ste i tržišta poput Brazila, Indije i Južne Afrike. Šta ste naučili iz tih sredina?
L’Oréal svoj inovacioni model zasniva na tzv. „šampionskom potrošaču“. To su potrošači sa specifičnim potrebama i visokom zahtevnošću. U “globalnom jugu” prisutna je ogromna raznolikost tipova kose i tonova kože. Na primer, Garnier serum s vitaminom C razvijen je upravo za to tržište, a danas se koristi širom Evrope. Znanja iz tih regija korisna su i za Balkan.
Da li verujete da će potrošači imati sve veću ulogu u oblikovanju industrije lepote?
Apsolutno. Potrošači su naša misija. Njihove potrebe i rutine su ono što nas vodi. I u pogledu održivosti oni igraju ključnu ulogu, ali tržište zna da bude zbunjujuće, previše oznaka, sertifikata, tvrdnji. Zato smo razvili Eco Beauty Score – metodologiju koju koristi više od 60 kompanija kako bi potrošači mogli da uporede proizvode na osnovu ekoloških karakteristika, bez obzira na brend.
Terminologija u beauty industriji danas je često pitanje trenda, pa svuda čujemo „bio“, „clean“, „safe“… Kako u L’Oréalu ostajete dosledni nauci?
Nauka je u našim temeljima – naš osnivač je bio naučnik. Sve počinje sa metodologijom: da biste nešto unapredili, morate znati odakle krećete i kuda idete. Sarađujemo sa institucijama kao što su CIRAG u Montrealu i BRGM u Francuskoj. Na primer, koristimo alat SPOT (Sustainable Product Optimization Tool) kako bismo razvili proizvode koji imaju bolji ekološki profil od svojih prethodnika.
Šta vam je najveći izazov u svakodnevnom radu?
Najveći izazov je kako sve ove promene sprovesti dovoljno brzo. Moramo transformisati ceo lanac vrednosti, od izvora sastojaka do proizvodnje, uz osiguranje kvaliteta, bezbednosti i održivosti, po pravoj ceni i u pravoj razmeri.
A najveći profesionalni uspeh?
Danas više od 66% naših sastojaka dolazi iz prirode ili iz recikliranih izvora. Imamo preko 1.500 bio-sastojaka iz 345 biljnih vrsta koje dolaze iz više od 100 zemalja. Upravljati time je ogroman iskorak za kompaniju našeg obima.
I za kraj – kako izgleda vaše radno okruženje?
Moj radni prostor nije glamurozan. Deo sam korporativnog tima, pa je to klasična kancelarija. Ali radim tik uz laboratorije, i to je ono što je posebno. Imamo i frizerski salon unutar istraživačkog centra, gde se odmah testiraju učinci proizvoda. To je inspirativno okruženje, jer imate priliku da dodirnete i vidite kako nove formulacije nastaju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
