Hoćete li posle ovoga opet kupiti fejk torbu?
Alaster Grej je menadžer zaštite brenda Tommy Hilfiger i na internetu vrši kontrolu tragajući za falsifikatima, krađama i zloupotrebom brenda. Pre nego što se pridružio Hilfigeru, deset godina je proveo kao istražitelj i rešavao krize različitih kompanija i brendova.
Njegov rad je uključivao tajne operacije i operacije praćenja, zajedno sa istragama o krađama i kršenju intelektualne svojine, uzbunjivanju, sajber kriminalu i incidentima prevara, pa čak i ukradenih antikviteta. Cilj mu je da širi svest o često zanemarenim prilikama koje preprodaja fejk stvari pruža organizovanim kriminalnim grupama, pa čak i teroristima. Prenosimo njegov Ted govor Kako kopije torbi finansiraju terorizam i organizovani kriminal.
„Pre dve godine sam krenuo podzemnom iz centralnog Londona i završio negde u istočnom delu grada, ušao u poslovno skladište da se sretnem sa momkom koji je imao 2.000 luksuznih polo majica za prodaju. Dok sam prolazio hodnikom, zbog pokvarenog trepćućeg svetla delovalo je kao da sam u otrcanoj sceni iz gangsterskog filma. Pomenuti čovek je poranio i čekao me je ispred skladišta zaključanog sa četiri katanca. Početak našeg razgovora ličio je na verbalni boks meč u kom je me je on napao sa nekoliko udaraca. Ko sam? Da li imam vizitkartu? Gde ću prodavati robu? Zatim je počeo da se otvara i došao je red na mene. Odakle dolaze polo majice? Kakvu je dokumentaciju ima? Kada će stići njegova sledeća pošiljka? Hodao sam po tankoj liniji između postavljanja dovoljno pitanja da bih čuo ono što mi je potrebno i nepostavljanja previše pitanja da on ne bi postao sumnjičav, jer nije znao da sam istražitelj za falsifikovanu robu.
Nakon dvadesetak minuta proveravanja robe da bih otkrio znakove fejk proizvodnje – recimo, loše zašivenih etiketa ili ogromne oznake brenda koja se nalazila svuda na prednjoj strani pakovanja – konačno sam se spremao da izađem, ali je on pre toga insistirao da me isprati do kraja ulice i do stanice.
Osećaj nakon ovakvih sastanaka uvek je isti – srce mi lupa kao pomahnitalo, jer nikada ne znate da li ste im prodali priču ili će početi da vas prate da bi videli ko ste zaista. Olakšanje se javlja tek kada skrenete iza prvog ugla i bacite pogled iza, a oni nisu tamo. Ali naš prodavac fejk polo majica zasigurno nije znao da će sve ono što sam video i čuo imati za rezultat raciju u njegovoj kući u zoru, kada će ga probuditi osmorica muškaraca na pragu i kada će mu sva roba biti zaplenjena. Ali, ovo će otkriti samo da je on pion na kraju falsifikatorske lestvice koja se proteže na tri kontinenta i da je bio samo prvi trag za koji sam se uhvatio u nadi da će se sve razotkriti.
Čemu tolika muka? Možda je falsifikovanje zločin bez žrtava? Veliki brendovi zarađuju dovoljno novca, pa, ako ništa drugo, falsifikovanje je samo besplatna vrsta reklame, zar ne? A potrošači veruju upravo u to, da kupovina i prodaja kopija nije velika stvar. Ali, ovde sam da bih vam rekao da to jednostavno nije tačno. Turista na odmoru ne vidi da je delove ovih fejk torbi možda šilo dete koje je kao belo roblje odvedeno od svoje porodice, a vlasnik automehaničarske radnje ne shvata da te kopije papučica kočnica možda pune džepove organizovane kriminalističke bande uključene u poslove s drogom i prostitucijom. Iako je grozno razmišljati o ove dve stvari, postaje još mnogo gore, jer lažna roba čak finansira terorizam. Razmislimo na trenutak o tome.
Teroristi prodaju kopije da bi finansirali napade, napade u našim gradovima koji od svih nas pokušavaju da naprave žrtve. Ne biste kupili živu škorpiju jer postoji šansa da će vas ubosti na putu do kuće, ali da li biste ipak kupili kopiju torbe ako znate da bi zarada od toga omogućila nekome da kupi metke koji bi ubili vas i druge nevine ljude šest meseci nakon toga? Možda ne biste.
Dobro, vreme je da se stvari iznesu na videlo. U svojoj mladosti – da, možda deluje kao da sam još uvek mlad – kupio sam kopije satova dok sam bio na odmoru na Kanarskim ostrvima. Ali, zašto vam ovo pričam? Pa, svi smo to radili ili znamo nekoga ko je to radio. I do ovog trenutka možda niste dobro razmislili o tome, a nisam ni ja sve dok se nisam javio na šifrovani oglas od dvadeset reči da postanem istražitelj za intelektualno vlasništvo. Pisalo je: „Obezbeđena kompletna obuka i internacionalna putovanja.“ Za nedelju dana sam radio na prvom od svojih mnogih lažnih identiteta, a tokom 10 narednih godina istraživao sam kopije auto delova, aluminijumske felne, kopije opreme za negu ljubimaca, kopije delova za bicikl i, naravno, omiljenu stvar za istražitelje, kopije luksuzne kožne galanterije, odeće i cipela.
Tokom deset godina istraživanja kopija naučio sam da, kada zagrebete po površini, otkrijete da su trule do srži, kao i ljudi i organizacije koji od toga zarađuju, jer zarađuju veliki, veliki novac. Možete da zaradite tek oko 100 do 200 posto prodajući drogu na ulici. Možete da ostvarite dobit od 2.000 odsto ako prodajete kopije na internetu uz samo neke rizike ili potencijalne kazne. A ovaj brzo, lako zarađeni novac onda odlazi na finansiranje ozbiljnijih vrsta zločina i koristi se da ove organizacije, ove kriminalne organizacije – deluju legitimnije.
Dozvolite da vas uputim u jedan stvarni slučaj. Nešto ranije ove godine desio se niz racija u jednoj od istraga kojima se najduže bavim. Izvršene su racije u pet skladišta u Turskoj, a više od dva miliona gotovih kopija komada odeće je zaplenjeno i bilo je potrebno 16 kamiona da sve to odnesu. Ali, ova banda je bila pametna. Otišli su dotle da su napravili sopstvene modne brendove, uključujući i logotip, čak su imali i fotografska snimanja na jahtama u Italiji. Koristili su ova potpuno nepoznata i nimalo sumnjiva imena brendova kao način da se transportuju kontejneri prepuni kopija do fiktivnih kompanija koje su osnovali širom Evrope.
Dokumentacija pronađena tokom ovih racija otkrila je da su falsifikovali dokumentaciju o transportu robe da carinici bukvalno ne bi imali pojma ko je uopšte poslao robu. Kada je policija dobila pristup samo jednom bankovnom računu, otkrila je da je skoro tri miliona evra oprano u Španiji za manje od dve godine, a samo dva dana nakon ovih racija, ta banda je pokušala da podmiti advokatsku firmu da bi povratila svoju robu. Čak ni sada nemamo pojma gde je sav taj novac otišao, kome je otišao, ali budite sigurni da neće biti od koristi ljudima kao što smo vi ili ja.
Ali, ovo nisu samo sitni ulični kriminalci. Ovo su poslovni profesionalci i putuju prvom klasom. Oni varaju legitimne biznise pomoću ubedljivih lažnih faktura i dokumentacije, pa sve deluje realno, a onda otvaraju račune na Ibeju i Amazonu samo da bi bili konkurencija ljudima kojima su već prodali kopije.
I ovo se ne dešava samo na internetu. Nekoliko godina sam posećivao sajmove automobila koji su se održavali u ogromnim izložbenim prostorima, ali pored Ferarija i Bentlija postojale su kompanije koje su prodavale kopije, kompanije sa jednom brošurom za pultom, a drugom ispod njega, ako biste im postavili prava pitanja. Prodavali su mi kopije auto delova, neispravne kopije auto delova za koje se procenjuje da su prouzrokovale preko 36.000 ljudskih žrtava, smrtnih slučajeva na našim putevima svake godine.
Falsifikovanje je na putu da postane ilegalna ekonomija vredna 2,3 milijarde dolara, a šteta koja se može prouzrokovati sa toliko novca je zaista zastrašujuća jer kopije finansiraju terorizam. Kopije patika na ulicama Pariza, kopije cigareta u Zapadnoj Africi i piratski muzički cedeovi u SAD finansiraju putovanja do kampova za obuku, kupovinu oružja i municije ili materijala za ekplozive. Juna 2014. godine su francuske službe bezbednosti prestale da prate komunikaciju Saida i Šerifa Kuačija, dvojice braće koja su bila na spisku terorista za praćenje tri godine. Ali, tog leta su samo dobijali informaciju da Šerif kupuje kopije patika iz Kine, te je to nagoveštavalo prelazak sa ekstremizma u ono što se smatralo nevažnim, sitnim zločinom. Pretnja je nestala. Sedam meseci nakon toga, ova dva brata su ušla u kancelarije časopisa „Šarli ebdo“ i ubila dvanaestoro ljudi, ranila još jedanaestoro, sa puškama kupljenim novcem zarađenim prodajom ovih kopija. Pa, šta god mislili, ovo nije daleki problem u Kini. Dešava se baš ovde.
A Pariz nije jedini slučaj. Deset godina pre toga, 2004. godine, 191 osoba je izgubila život kada je bombardovan madridski putnički voz. Napad je delimično finansiran prodajom piratskih muzičkih cedeova u SAD. Dve godine pre toga, priručnik za obuku Al Kaide eksplicitno je preporučio prodaju kopija kao dobar način za podršku terorističkim jedinicama.
Uprkos ovome, uprkos dokazu koji povezuje terorizam sa falsifikovanjem, mi nastavljamo da kupujemo te kopije, povećavajući potražnju sve dok se ne otvori čak i radnja u Turskoj pod imenom „Volim originalne kopije“. Imate turiste koji poziraju na fotografijama na Trip advajzoru i koji daju pet zvezdica u utiscima. Ali, da li bi isti ovi turisti otišli u radnju pod imenom „Volim originalne kopije vijagre“ ili „Zaista volim da finansiram terorizam“? Sumnjam.
Mnogi od nas misle da smo potpuno bespomoćni kada se radi o organizovanom kriminalu i terorizmu, da ništa ne možemo da učinimo po pitanju sledećeg napada, ali ja verujem da možete. Možete tako što ćete i vi postati istražitelji. Mi onesposobljavamo ove mreže tako što im presečemo izvore finansiranja, a to znači smanjenje potražnje i promenu ideje o tome da je ovo zločin bez žrtava. Hajde da svi identifikujemo proizvođače fejk robe i da im ne damo naš novac.
Pa, evo nekoliko saveta od istražitelja istražiteljima da biste krenuli.
Pod broj jedan, evo tipičnog veb-sajta na internetu jednog falsifikatora. Obratite pažnju na URL. Ako kupujete naočare za sunce ili objektiv za kameru, recimo, i naiđete na veb-sajt kao što je medical-insurance-bankruptcy.com, postanite veoma sumnjičavi.
Falsifikatori registruju imena domena koji nisu više važeći kao način da zadrže Guglovo rangiranje starog veb-sajta.
Broj dva – da li sajt vrišti da je sve 100 posto original, ali vam i dalje daje 75 odsto popusta na najnoviju kolekciju? Potražite reči kao što su „vrhunska kopija“, „navala“ i „pravo iz fabrike“. Mogu sve ovo da ispišu komik sans fontom – toliko su smešne.
Pod tri – ako ne vidite „https“ ili simbol katanca odmah pored URL-a, treba da razmišljate o tome da zatvorite taj prozor, jer je ovo znak da postoje aktivne bezbednosne mere koje štite vaše lične informacije, kao i one vezane za kreditnu karticu.
I poslednja stvar – potražite deo „kontakt“. Ako možete samo da pronađete opštu veb-formu, bez imena kompanije, broja telefona, imejl adrese, poštanskog broja – to je to; slučaj je rešen. Pronašli ste falsifikatora. Nažalost, moraćete da se vratite na Gugl i započnete ispočetka pretragu radi kupovine, ali vas bar nisu odrali, a to može biti samo dobro.
Kao što bi najpoznatiji književni detektiv rekao: „Votsone, igra je krenula.“ Ali, ovoga puta, moji prijatelji istražitelji, igra je bolno stvarna.
Pa, sledeći put kada kupujete na internetu ili možda bilo gde drugde, pogledajte bolje, ispitajte dublje i zapitajte se pre nego što date novac ili odaberete opciju „kupi“ – da li sigurno znam da je ovo original? Recite prijatelju koji je kupovao kopije satova da je možda upravo približio sledeći napad za jedan dan. I ako vidite oglase za kopije na Instagramu, nemojte nastaviti da skrolujete, već prijavite to platformi kao prevaru.
Bacimo svetlo na tamne sile falsifikovanja koje nam se kriju ispred nosa. Molim vas da proširite vesti i da ne prestajte da istražujete.“
***
Bonus video: TOP 10 najlepših devojaka i žena tenisera
Pratite nas i na društvenim mrežama:
