Kako je nastao prvi red na modnim revijama i kako se menjao tokom vremena?
„Posebna haljina za posebnu priliku, jedinstven komad u osmišljavanju i u izradi, sam vrh sistema svetske mode.“ Tako je visoku modu definisao Gianfranco Ferrè, dizajner koji je godinama pravio Haute Couture kolekcije za Dior. Za svaku kolekciju visoke mode predviđena je revija, a za svaku reviju predviđen je i „front row“ – tehnički termin za one koji prisustvuju revijama, ali još preciznije za prva mesta uz samu pistu. Ona najprestižnija, ona najpoželjnija. I ako moda jeste ogledalo vremena, prvi red to jeste još više, jer označava „sezone društva“.
Prva verzija prvog reda 1857. godine
Francuska visoka moda nastaje sa Charles Frederick Worthom u XIX veku, kada uloga krojača biva zamenjena figurom couturiera. Već od 1857. godine Worth počinje da predstavlja novu kolekciju svake sezone, piše italijanski Vogue. Za njim su u narednim decenijama krenuli brojni francuski dizajneri, među kojima su Jean Patou, Madeleine Vionnet, Elsa Schiaparelli, Coco Chanel. Sa prezentacijama u ateljeima, nastaju i prvi redovi.
Od nastanka visoke mode pa sve do Drugog svetskog rata, publiku su uglavnom činile klijentkinje, žene koje su već bile odane jednoj modnoj kući ili koje je couturier želeo da pridobije. Glavni cilj revije bio je da predstavi kolekciju, ali i da proda, primajući narudžbine odmah. Svaka klijentkinja je na svom mestu nalazila papir ili mali blok u kojem su bili navedeni svi modeli koji će se pojaviti na pisti, sa nazivom i nekoliko karakteristika. Žene su mogle da označe haljinu koja ih je zanimala, a na kraju revije lista želja predavana je predstavnicima modne kuće, koji bi potom kontaktirali dame radi zakazivanja probe.
A ko je tada sedeo u prvom redu? Gotovo isključivo aristokratija ili visoka buržoazija – oni koji su imali veliko bogatstvo i mogli sebi da priušte odeću krojenu po meri. Worth je, na primer, među svojim klijentkinjama imao i francusku caricu Eugénie i princezu Alexandru od Velsa. Ipak, važno je napomenuti – krunisane glave nisu posećivale revije, kao što je i danas retko slučaj, već je sam couturier odlazio na dvor da pokaže modele i obavi probe. Oblačenje kraljice ili princeze smatralo se ogromnom privilegijom i, iako je to često bilo malo isplativo zbog složenosti posla, predstavljalo je moćnu reklamu. Upravo su one, rane „influenserke“ i „trendseterke“, bile fotografisane i pojavljivale se u časopisima, pokazujući nove kreacije i šireći slavu dizajnera.
Uspon modnih magazina: Prvi red se otvara novinarima
Sa pojavom i uspehom modnih časopisa, istorija prvog reda menja se, pa su i novinari postepeno dobijali pristup revijama. Revije su od tada bile ne samo sredstvo za direktnu prodaju, već i moćna reklama za modnog kreatora.
Prva velika revija posle rata bila je ona Christiana Diora 1947. godine, kada je predstavio ono što će postati poznato kao „New Look“. Već 1949. princeza Margaret bila je počasna gošća u prvom redu Dior revije visoke mode.
Velika ljubiteljka lepih haljina i mode, princeza je bila oduševljena njegovim kreacijama, pa je 1950, kada je Dior prvi put reviju održao u Velikoj Britaniji, organizovala privatnu reviju u Bakingemskoj palati. U prvom redu tada su bile kraljica majka, kraljica Elizabeta II sa princezom Marinom, vojvotkinjom od Kenta i proncezoms Olgom od Grčke i Danske. Upravo tada je Margaret naručila haljinu za svoj 21. rođendan, model „Oblique“ kreiran posebno za nju.
U narednim godinama, članovi kraljevskih porodica često su bili gosti ovih revija, od Farah-e Diba 1959. do princeze Grejs od Monaka, koja je bila bliska prijateljica Marca Bohana, Diorovog naslednika. Grejs je decenijama posećivala pariske revije, često sa ćerkom Karolin.
Međutim, postepeno se publika menjala. Klijentkinja je bilo sve manje, a u prvim redovima sve češće su bili urednici velikih časopisa. Počele su da se pojavljuju i poznate glumice i pevačice, čije je prisustvo značilo ogromnu reklamu i privlačilo pažnju fotografa i novinara.
Prva velika modna revija Valentino i dolazak zvezda
Čuvena je revija Valentina Garavanija iz 1962. godine, održana u Palazzo Pitti, u poznatoj „Sala Bianca“. Taj događaj je zapravo bio prva italijanska revija visoke mode. Od tada je Valentino postao deo elite visoke mode, a kasnije je odlučio da revije održava u Parizu.
Od 1970-ih nadalje, prave klijentkinje bile su sve ređe u prvom redu. Nisu volele da budu viđene na revijama, već su kasnije odlazile direktno u modne kuće da biraju i naručuju modele. Umesto njih, u prvim redovima sve češće su sedeli članovi međunarodnog džet-seta, filmske i muzičke zvezde. Kraljevske porodice gotovo su nestale, uz izuzetak Karoline od Monaka. Ona je svoju prvu reviju visoke mode posetila 1979. sama, na defileu Marca Bohana za Dior, sa buntovničkim izgledom i stavom – cigareta i muževni stajling.
Od tog trenutka postala je stalna gošća Nedelje mode, naročito kada je njen prijatelj Karl Lagerfeld preuzeo Chanel.
U narednim decenijama, revije visoke mode postale su pravi spektakli, gotovo pozorišne predstave, i izvori inspiracije za crvene tepihe, dodelu Oskara i Met Gala.
Gianni Versace i revolucija: Dolazak pop zvezda u prvi red
Gianni Versace bio je prvi koji je prvi red popunio svetskim zvezdama, potpuno promenivši način predstavljanja kolekcija. Među prvima je bio reper Tupac, koji je čak i prošetao pistom 1995. godine. Potom Madonna, Britney Spears i mnogi drugi. Cilj je bio da se pažnja javnosti usmeri na reviju, čineći ekskluzivni događaj još privlačnijim.
Prisutnost pevača ili glumca briše granicu između spektakla i stvarnosti, uvlačeći u modni svet i one koji mu ranije nisu pripadali. Danas je to uobičajeno, ali tada, kada su revijama prisustvovali uglavnom samo novinari, kupci i stilisti, to je bilo revolucionarno.
Retko, ali dešavalo se, i sami dizajneri su sedeli u prvom redu, poput Versacea, Karl Lagerfelda ili Anne Wintour 1990. na proslavi magazina Vogue.
Poznati, it devojke, pa influenseri
Velika promena desila se 2000-ih. Novi vek doneo je nova pravila. Pojavile su se „devojke trenutka“ – ćerke slavnih, mlade glumice, prve blogerke. Olsen bliznakinje, Lindsay Lohan, Mischa Barton, zatim manje poznate Olivia Palermo i Chiara Ferragni, koja je svoj uspon doživela tek posle 2010.
Prvi red se tada punio novim licima – aristokratskim it devojkama poput Beatrice Borromeo, Charlotte Casiraghi, Biance Brandolini d’Adda, Alexandre od Hanovera i Tatiane Santo Domingo. Njihove kombinacije i privatne priče punile su tabloide.
Ne treba zaboraviti ni najveće ikone lepote i stila poslednjih decenija – Lee Radziwill, Carla Bruni, Marisa Berenson, Sophia Loren. A nedavno se u Diorov prvi red vratila i jedna kraljica – Sonja od Norveške, gošća Marie Grazia Chiuri.
Sve ovo pokazuje koliko su danas prvi redovi raznoliki, obuhvatajući ljude iz svih sfera života. Prve redove već sada zauzimaju i TikTokeri, vrlo različiti od onih koji su popularnost stekli na Instagramu i Facebooku. A sasvim je moguće da će se publika u prvom redu još menjati.
