Ovo je "teorija taksija" koja se pominje u seriji Seks i grad. U kojoj meri se ona potvrdila kao tačna u vašem ličnom iskustvu?
Teorija taksija zasniva se na principu iz serije Seks i grad. Skoro sve žene su tome svedočile ili su to i same doživele – s muškarcem ste godinama, on ne želi da se obaveže, a onda osoba s kojom je posle vas odjednom postane izabranica njegovog srca.
U Seks i gradu, Miranda, koja zna o čemu govori, objašnjava to jednostavnom metaforom: „Muškarci su kao taksi. Jednog dana se probude i odluče da su spremni da se skrase, da imaju decu i sve ostalo. Upale svetlo na krovu auta. Žena koja se pojavi baš u tom trenutku – bum – to je ona s kojom se ožene.“
Ako pratimo tu logiku, muškarac se neće „skrasiti“ ako nije „spreman“, čak i ako ste savršeno kompatibilni. Ta teorija, koja je tada pogodila u metu, i dalje je aktuelna. Ali u kojoj meri se teorija taksija zaista potvrđuje u stvarnom životu?
Iako u njoj ima istine, terapeuti specijalizovani za ljubavne odnose kažu da je daleko od karikature koju Miranda pesimistično opisuje. Evo šta može da se dešava kada muškarac godinama odugovlači, pa se onda iznenada obaveže posle vas.
Da li muškarci samo čekaju pravi trenutak?
Mnogi od nas su odrasli verujući da ljudi prirodno žele da se venčaju sa srodnom dušom i da je dovoljno samo da je pronađu. Ali obavezivanje retko zavisi samo od ljubavi. Važno je i vreme, i „za oba pola, ljudi često moraju da budu psihološki spremni pre nego što uđu u odnos koji bi mogao da preraste u porodicu“, objašnjava Nari Jeter, LMFT, bračna terapeutkinja na Floridi i ko-voditeljka podkasta The Coupled.
Prema Nari Jeter, biti „spreman“ za dugoročnu vezu često znači različite stvari za muškarce i žene, dobrim delom zbog rodnih normi koje nam društvo usađuje. Muškarci su, na primer, podsticani da budu „hranitelji“ i da uspostave finansijsku stabilnost pre braka (to se može bukvalno zamisliti u filmovima i knjigama iz prošlih vremena: mladić mora da ubedi budućeg tasta da je dostojan njegove ćerke, iako je krenuo od nule).
„Istorijski, muškarci su socijalizovani da daju prioritet karijeri, profesiji“, primećuje Molly Burrets, psihološkinja iz Los Anđelesa i docentkinja na odseku za bračnu i porodičnu terapiju na Univerzitetu Južne Kalifornije. Oni često osećaju da su zaista odrasli tek kada mogu da obezbede i stvore stabilan i siguran život za sebe i svoju porodicu.
Žene su, s druge strane, dugo pod društvenim pritiskom da daju prioritet braku – pod uticajem biološkog sata i kulturne vrednosti koja se pridaje tome da se bude dobra supruga i majka iznad svega. I iako se to u stvarnosti menja – broj žena koje zarađuju isto ili više od partnera se utrostručio u poslednjih 50 godina, prema Pew Research Center – ovo internalizovano očekivanje i dalje opstaje.
Takođe je moguće da su žene sklonije tome da ljubavnu vezu stavljaju u fokus paralelno sa karijerom i ličnim ciljevima, umesto da to vide kao odvojene faze koje treba „odraditi“ kasnije. Iz te perspektive, teorija taksija pomaže da se razume zašto muškarac može da kaže da ne vidi budućnost s jednom osobom, a onda brzo pređe na sledeći korak s drugom.
Ipak, kao i većina „pravila“ o vezama, ova teorija previše pojednostavljuje duboko ličan proces odlučivanja ko je zaista izabranik/izabranica srca.
Ono što vam teorija taksija ne kaže
Bilo da analizirate sopstvenu prošlu vezu ili pomažete drugarici da dešifruje svoju, lako je iskušenje da kratku vezu ili propuštenu priliku objasnite nekom zgodno upakovanom teorijom. Ali u stvarnosti, ono što deluje kao nepobitan dokaz teorije taksija verovatnije je posledica drugih faktora koji se odvijaju iza kulisa, kažu obe stručnjakinje. Evo nekoliko razloga zbog kojih može izgledati kao da je na delu pravilo savršenog tajminga, čak i kada nije.
Njegova sledeća veza može jednostavno više da mu odgovara. Može izgledati kao da je neko odjednom postao emotivno dostupan. Ali moguće je i da je novi partner kompatibilniji, kaže Nari Jeter – bilo po vrednostima, stilu komunikacije ili načinu života. (Nije lako progutati, ali često je to istina.)
Lako je racionalizovati slomljeno srce pomoću univerzalnog pravila. Kada je raskid težak, ili razlog nije jasan, dr Burrets objašnjava da je uobičajen mehanizam suočavanja osloniti se na previše pojednostavljena objašnjenja, poput teorije taksija, kako bismo dali smisao nečemu tako složenom.
Novi partner može predstavljati čist list i novo poglavlje. Ta nova osoba može vašem bivšem doneti osećaj mentalne jasnoće.
„Čak i kada se starih veza sećamo s nežnošću, nove veze obećavaju nove prilike i manje dugotrajnih, nerešenih problema“, upozorava Nari Jeter, što je vrlo privlačno svakome ko želi da ide napred i razvija se.
Raskid može ljudima pokazati šta su propuštali. Ironično, raskid može biti upravo ono što nekoga natera da razmisli, poraste i pripremi se za dugoročnu vezu, prema Nari Jeter. Vreme provedeno u samoći može biti prilika da se radi na komunikaciji, da se u terapiji obrade nerešeni problemi sa obavezivanjem ili da se razjasne granice za narednu vezu. Kada ti bivši započnu novu vezu, može delovati kao da je „odjednom“ prešao dalje, ali u stvari je ta promena često rezultat dubljeg preispitivanja (ako su uopšte sposobni za to).
Na kraju, ljudi se obavežu iz milion malih razloga: neki su sasvim logični, drugi se nikada neće moći objasniti – čak ni teorijom taksija, koliko god ona bila primamljiva, piše Self.com.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
