Reči Vladete Jerotić je braku, porodici i ljubavi uvek nose jasnu i glasnu poruku. A mnogi navode da je njegova glavna inspiracija za duboku analizu porodičnih i emotivnih odnosa bila jedna udata žena, koja je Vladetu potpuno očarala.
Vladeta Jerotić, čuveni srpski psihijatar, profesor, akademik i književnik, ostavio je neizbrisiv trag u mnogim oblastima kojima se bavio, a pre svega u onim vezanim za decu i partnerske odnose. Njegov rad je bio prožet dubokim humanizmom, a Vladeta se trudio da uvek nađe objašnjenje i razjasni najdublje delove ljudske duše. Govori, predavanja i komentari uglavnom su bili glavni povod za priču o Vladeti, ali njegova emotivna strana nije ništa manje intrigirala javnost.
Poznato je da je Vladeta Jerotić je bio posvećen svojoj supruzi Jeleni i da je njihov brak je bio temeljen na dubokom poštovanju i uzajamnoj podršci. Jelena je bila njegova tiha podrška i saputnica kroz život, često opisivana kao žena nežnog srca i dubokog razumevanja. Ona je umrla petnaestak godina pre njega, nakon čega je Vladeta nastavio je da živi sam, okružen knjigama i prijateljima koji su ga obilazili.
Jedna od manje poznatih, ali veoma interesantnih priča iz njegovog života jeste priča o njegovoj ljubavi prema jednoj udatoj ženi.
Priča kaže da je Jerotić, u svojim mlađim danima, bio zaljubljen u ženu koja je već bila udata. Ova ljubav, iako nikada nije prešla granice platonske, ostavila je dubok trag u njegovom životu. Žena koja je osvojila njegovo srce bila je izuzetna po mnogo čemu – inteligentna, duhovita, elegantna, i pre svega, duhovno bliska Jerotiću.
„Posle jedne ozbiljnije povrede oka i moga prvog „ozbiljnog“ zaljubljivanja u jednu udatu ženu, oftalmologa, koja me je divno lečila i izlečila, odlučio sam da studiram medicinu (za koju je, istina, moj otac, odavno, „navijao“, otkrio je Vladeta.
Kao čovek dubokih moralnih uverenja, Jerotić je ovu ljubav doživljavao kao složenu emotivnu situaciju. Njegova moralna načela nisu mu dozvoljavala da tu ljubav razvija dalje od prijateljstva, ali je svakako bila izvor njegove inspiracije. Mnogi koji su ga poznavali kažu da je ta ljubav bila izvor njegovih dubokih razmišljanja o prirodi ljubavi, vernosti i ljudske sudbine.
Nije slučajno što su mnogi Jerotićevi eseji i knjige prožeti temama ljubavi, etike i duhovnosti. Njegovo iskustvo neostvarene ljubavi prema udatoj ženi verovatno je doprinelo njegovom razumevanju kompleksnosti ljudskih odnosa. Kroz svoj rad, Jerotić je često istraživao kako ljubav može biti i izvor patnje, ali i nepresušni izvor inspiracije i duhovnog rasta.
Iako se ova ljubav nikada nije ostvarila u fizičkom svetu, ostala je večna u Jerotićevoj duši. Često je govorio o ljubavi kao o stanju duše koje nadilazi prolazne okolnosti i društvene norme. Ta neostvarena ljubav nije bila razlog za tugu, već je podstakla njeog duhovni i istraživački rad.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
