Netflixov hit film "Malcolm & Marie" je poput pozorišne predstave. Ima samo dvoje glumaca, radnja se dešava u jednoj kući i snimljen je crno-belom tehnikom. Zapravo da nije glavnih glumaca - Zendaje i Džona Dejvida Vašingtona sve bi bilo kao da ste zaglavljeni u zagušljivom liftu sat i 46 minuta.
Film koji je najavljen kao karantinski, jer je snimljen tokom izolacije se bavi vezom dvoje ljudi, tačnije promenama koje se u njoj dešavaju dok Malkolm i Mari evoluiraju kao pojedinci.
Ako ste osoba koja po svaku cenu izbegava konflikte, „Malcolm&Marie“ će biti prava noćna mora.
Režiser Sem Levinson glavne junake smešta u luksuznu vilu. Mari je harizmatična, zgodna, divlja, haotična, jaka, nekadašnja zavisnica. Malkolm je naporan, ubeđen u svoju genijalnost, egocentrik, ali je i šarmantan i voli Mari.
Pošto se vrate kući sa premijere njegovog filma počinju da se svađaju. Na površinu isplivavaju njihove najintimnije misli, osakaćen odnos i koliko god da se vole – ne mogu da prestanu da se ujedaju.
Ona je povređena jer joj se on u govoru koji je držao na premijeri nije zahvalio. To pokreće dublji problem. Mari veruje da je priču o njenom životu iskoristio kao osnovu za svoj film – njena iskustva sa zavisnošću od droge, pokušaj da se skine u 20-im, depresiju. On je umetnik. Ona je muza. Levinson pokušava ne samo da pronađe granicu između ljubavi i mržnje u vezi, već hoće da prikaže i širu stvarnost toga gde su crni filmski autori u Holivudu, kao i istinsku vrednost filmske kritike. I tu je upravo najveća mana njegovog filma – previše svega a ni od čega dovoljno.
Ljudima u dugogodišnjim vezama, ali i onim koji su singl biće zanimljivo da zavire u deo tuđe intime, osetiće olakšanje što nas u odnosima sve muče slične stvari, možda će rešiti i da napokon kažu partneru sve što ih muči, bez obzira na ishod…Ipak, od filma „Malcolm & Marie“ ne očekujte vatromet jer on to nije. Kad Holivud zamisli da je za umetnički film dovoljna crno-bela tehnika (kamera je odlična), a rediteljski vam isporuči papazjaniju, ostaje vam da odgledate do kraja jer Zendaja razbija ili da isključite posle 15 minuta jer imate pametnija posla.
Čak i u odličnu interpretaciju glavnih glumaca reditelj je uveo bespotrebna opšta mesta (ili ih nije ispravljao) – Zendaja puši kao lik iz crtaća ili parodija na francuske glumce, podiže obrve, drhti joj brada, pre važnih rečenica pravi preduge pauze pokušavajući da doda dramatiku. Vašington s druge strane ima odlične scene, ali dok jede rezance sa sirom koje mu je ona spremila, zabacuje kravatu preko ramena, kasnije gviri niz hodnik da vidi šta ona radi, jede halapljivo, priča punim ustima i viče. Mnogo viče.
„Malcolm & Marie“ se očigledno oslanja na film „Ko se boji Virdžinije Vulf“ iz 1966. ali gledanje tog ostvarenja je neverovatno iskustvo. Dok gledate Elizabet Tejlor u njenom ludilu, ne možete da se ne zapitate – ko je ova žena i kako je postala ovakva? Malkolm i Mari su zatvoren krug i ne pobuđuju radoznalost. U jednoj od svojih beskonačnih tirada Malkolm kaže: „Filmovi ne moraju da imaju jebenu poruku. Moraju da imaju srce i naelektrisanje.“ Šteta je što tvorci novog Netflix hita nisu na vreme shvatili da njihovo čedo nema ni jedno ni drugo.
*
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
