Da li je moguće negovati različite estetske stilove, a da se pritom ne izgubi intimnost u odnosu? To je pitanje koje se trenutno dosta postavlja.
Dok u kolektivnoj mašti siluete partnera u vezi deluju kao da se međusobno dopunjuju, ideja da je jedan partner vidljivo „stilizovaniji“ od drugog može izazvati podjednako čuđenje koliko i osudu. U društvu kojim vladaju spoljašnji utisci taj nesklad predstavlja novi društveni fenomen: takozvani swag gap, termin koji se u međuvremenu snažno odomaćio na društvenim mrežama.
Swag gap – razlika u stilu između partnera
Kako bi ilustrovali tu percipiranu razliku u stilu i društvenoj opuštenosti između partnera, korisnici TikToka često navode primer Džastina i Hejli Biber. Zaista, nije neuobičajeno videti ovaj par u potpuno kontrastnim izdanjima. Dok manekenka neguje šik i minimalistički stil, pevač, s druge strane, promoviše ležernu nonšalanciju, uz trenerke i takozvane ružne patike. Ali može li takav kontrast imati uticaj na vezu?
Da li stilska neusklađenost utiče na par
Mnogi psiholozi slažu se oko jedne ključne tačke: želja i privlačnost između partnera ne zasnivaju se isključivo na ljubavi već na percipiranoj vitalnosti i osećaju prepoznavanja.
„Trajna želja nastaje kada se oboje osećaju živo i vredno u očima onog drugog, a ne samo voljeno“, objašnjava Harvil Hendriks u svojoj bestseler knjizi Getting the Love You Want: A Guide for Couples (1988).
Stil u svom najširem smislu direktan je izraz te vitalnosti. Kada par nije estetski usklađen, to može ukazivati na simboličku neravnotežu u odnosu koji svako ima prema sebi, što se ispostavlja kao daleko manje površno nego što na prvi pogled izgleda, piše Vogue France.
U svetlu naučne studije objavljene u časopisu Journal of Social and Personal Relationships, percepcija nejednakosti, uključujući izgled i brigu o sebi, direktno utiče na zadovoljstvo u vezi. Reč je o posvećenosti i ulaganju u sebe, a samim tim i u odnos. Sistemska psihologija, koja pojedinca posmatra unutar šireg sistema (par, porodica, profesionalno okruženje i slično), dodatno potvrđuje tu ideju prikazujući par kao dinamično ogledalo. Ako jedan partner evoluira, dok drugi ostaje statičan, čak i samo u pogledu stila odevanja, to može predstavljati razliku u tempu razvoja identiteta.
Da li emocionalna sigurnost leži u sličnosti
Da li bi trebalo da gradimo odnose sa osobama koje nam estetski liče kako bismo garantovali uspeh veze?
„Svi parovi imaju nepomirljive razlike. Ali kada partneri ne uspeju da pronađu način da se nose sa tim stalnim nesuglasicama, dolazi do ćorsokaka“, objašnjava američki psiholog Džon M. Gotman u knjizi The Seven Principles for Making Marriage Work (1999).
Psihološkinja Su Džonson, u svojoj analizi objavljenoj u knjizi Hold Me Tight (2008), podseća da pravi problem nije u sličnosti već u sposobnosti partnera da razumeju jedno drugo, a da pritom ne izgube sebe.
Srećom, par ne mora biti savršeno usklađen, niti mora imati ista interesovanja ili istu auru da bi napredovao. Uostalom, ne bi li to bio recept za dosadu.
Ipak, čini se da je od ključnog značaja da svaka osoba u potpunosti zauzme i živi svoj prostor jer se želja zasniva na poštovanju prema drugome i percepciji njegove lične vrednosti. A upravo ta vrsta divljenja predstavlja suštinu želje, bliskosti i motivacije da se zajedno raste.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
