Nensi Džo Sejls, američka novinarka i književnica, za Guardian je napisala tekst u kojem predočava strašne podatke o Tinderu i drugim aplikacijama za upoznavanje. Novinarka smatra da su takve aplikacije velika opasnost za žene, a za to ima jake argumente.
Njen članak, objavljen na Guardianu, prenosimo u celosti.
„Nisam baš sigurna kada sam shvatila da dejting aplikacije nisu za mene. Možda je to bilo u vreme kada sam izašla na sastanak sa tipom koji je pokušao da izrecituje ceo scenario horor filma iz 1988. godine. Ili je to možda bilo kad sam bila na sastanku sa tipom koji me je uhvatio za međunožje ispod stola ni 10 minuta nakon što sam sela.
Ali dok sam bila spremna da trajno izbrišem ove aplikacije, bila sam i navučena: navučena na platforme koje su pedantno dizajnirane da izazivaju zavisnost – kao i, rekla bih, da isporučuje ženska tela muškarcima.
Suočimo se: aplikacije za dejting su užasne za žene – posebno strejt žene poput mene koje moraju da imaju posla sa strejt muškarcima koji ih koriste. (Iako, prema onome što sam čula iz svojih izvora i medijskih izveštaja, i LGTBQ + žene imaju na šta da se požale.)
Godinama sam zbunjena zbog toga što niko ne želi da to javno kaže – da li je to iz straha da ćete ispasti „stari“ ili umišljeni? Ali evo, ja ću reći: Verujem da su dejting aplikacije učinile žene manje srećnim, dale su im manje šansi da nađu dugoročnog partnera, a donele su im veći rizik da dožive seksualno nasilje.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Sve se samo pogoršalo od pandemije, kada su veb lokacije za upoznavanje postale jedini način za sastanak sa milionima ljudi širom sveta. Od izbijanja kovida, kažu nam biznis sajtovi, pronalaženje partnera na internetu je „u porastu“.
To ne znači da nije oduvek bilo više rizika za žene kada je reč o upoznavanju – naravno da je bilo. Ali aplikacije za upoznavanje dovele su do normalizacije zloupotreba koje bi se u drugim, navodno manje progresivnim erama, smatrale užasnim. Neželjene slike penisa, uznemirujuće poruke i deljenje golih fotografija bez pristanka sada su rutinske karakteristike dejtinga za žene svih godina. Ono što bi neki označili „novom kulturom dejtinga“ zapravo su zločini na koje se žene smeju da ne bi izgledale kao da nisu kul devojke.
Kompanije koje drže aplikacije za upoznavanje, koje čine industriju vrednu više milijardi dolara, vrlo su vešte u tome da feminizam u marketingu svojih proizvoda koriste za „osnaživanje“. Ipak, gotovo nikako ne pomažu ženama sa njihovim stvarnim problemima.
U istraživanju koje su sproveli ProPublica i Columbia Journalism Investigation iz 2019. godine, od 1.200 žena koje su koristile platforme za pronalaženje partnera na internetu u poslednjih 15 godina, više od trećine je izjavilo da ih je neko seksualno napao preko aplikacije. A od tih žena, više od polovine njih je reklo da su silovane. To su astronomske cifre, a opet su nekako u velikoj meri izostavljene iz razgovora o pronalaženju ljubavi na internetu.
Gotovo svaka od stotina žena i devojaka, sa kojima sam razgovarala o dejtingu na internetu tokom poslednjih nekoliko godina, rekla mi je da je doživela neki incident u kojem se nije osećala sigurno, ako ne i nešto mnogo gore. Ali te iste žene kažu da, kada pokušaju da prijave ove incidente, dotične aplikacije često ne reaguju. Pitam se kako, u #MeToo eri, ove kompanije još uvek mogu da se izvuku sa ovim nečuvenim nedostatkom odgovornosti?
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Platforme za upoznavanje koje se predstavljaju kao posebno osmišljene za žene nisu uvek bolje u rešavanju problema uznemiravanja i seksualnog nasilja na njihovim veb lokacijama. Na primer, Bumble, koji sebe naziva feminističkom aplikacijom, imao je izvestan broj slučajeva vređanja, seksualnog zlostavljanja i silovanja, a korisnici kažu da kompanija nije uspela da se pozabavi njihovim problemima onako kako su se nadali.
Pročitajte još:
A tu su i pogrešna obećanja o dugim vezama. Njihovi marketinški timovi želeli bi da verujemo da će svako ko prevuče na desno na Tinderu odmah krenuti u zalazak sunca sa srodnom dušom. Ali, dostupni podaci ne sugerišu porast dugih veza ili brakova među korisnicima aplikacija za upoznavanje.
Prema studiji Peva za 2020. godinu, samo 39 odsto redovnih korisnika – i 12 odsto Amerikanaca ukupno – „se venčalo ili je bilo u dugoj vezi sa nekim koga su prvi put upoznali preko veb stranice za upoznavanje“. Da postoji kovid vakcina sa 39 odsto efikasnosti, da li biste čekali u redu za injekciju?
Vreme provedeno na aplikacijama za upoznavanje nateralo me je na razmišljanje o tome kako ove platforme nisu loše samo za žene, već i muškarce – muškarci su uvučeni u najgore aspekte toksične muškosti pod maskom „zabave“ (kako je suosnivač Tindera Šon Rad opisao svrhu aplikacije u ranim intervjuima).
Postoji „zabava“ ocenjivanja žena prema izgledu; „zabava“ jer imate toliko mnogo mogućnosti, pa žene obično doživljavate kao predmete za jednokratnu upotrebu. A tu je i zabava kada pomislite da vam ove aplikacije garantuju seks.
Studija britanske Nacionalne agencije za kriminal 2016. godine ukazala na zapanjujući porast seksualnih napada koji su počinili korisnici aplikacija za upoznavanje, a koji prethodno nisu imali istoriju seksualnog nasilja. Mislim da nema sumnje da su aplikacije za upoznavanje deo „kulture silovanja“.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Korporacije pre svega žele naše vreme, naš novac i naše podatke, a ne da pronađemo ljubav niti čak dobar seks. Kapitalističko preuzimanje dejtinga i dalje će biti veoma loše za žene, oduzimajući nam mogućnosti da pronađemo ljubav i trajne veze i uništavajući naše samopoštovanje. Osim ako nešto ne preduzmemo – a pitanje je šta.
Zalagala bih se za to da žene trebe masovno da obrišu ove aplikacije, u nekom potezu samoodržanja nalik Lisistrati; znam da se mnoge žene, koje su odbacile ove aplikacije, smatraju mnogo srećnijim zbog toga. Ali sumnjam da će većina žena – ili većina ljudi, bez obzira na pol – slediti njihov primer.
Jedan od najpodmuklijih aspekata aplikacija za upoznavanje je, opet, to što su dizajnirane da izazovu zavisnost – toliko su zarazne da mnogi ljudi kažu da ih koriste bez namere da se ikad lično sretnu sa nekim. Mislim da je ovo jedna od najvećih opasnosti onlajn upoznavanja: da će nove tehnologije za pronalazak ljudi vremenom postati važnije od samih ljudi. Nažalost, mislim da je to već počelo da se dešava.
Ali kad je ljubav u pitanju, nada opstaje večno. Nadam se da će, nekako, jednog dana ljubav zaista pobediti sve, a i žene i muškarci će odbaciti seksističku prevaru upoznavanja na internetu kako bi pronašli i izgradili ljubavne i brižne odnose kao ravnopravni partneri. Da li su neki ljudi ovo već pronašli putem upoznavanja na internetu? Ne sumnjam da jesu. Ali to štetu koja je drugima načinjena preko ovih platformi ne čini ništa manje hitnom za rešavanje.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
