Slika Nikole Nemeševića Nemeša u javnosti većinom se oslanjala na njegovo učešće u "Velikom bratu" i balansirala između imidža rokenrol buntovnika i reputacije zavodnika. Deset godina kasnije, Nemeš se razotkriva i kao pesnik i romantik na upravo objavljenom albumu "Stare priče", a za Zadovoljnu - i malo više.
Nemeša smo upoznali 2011. kao impulsivnog 22-godišnjaka u kožnoj jakni, spremnog da čini ludosti zbog žene u koju je zaljubljen. Danas pred sobom imamo mladog muškarca sa stabilnim ljubavnim statusom, pomirenog sa svime što mu se dešavalo u prošlosti. Uostalom, to su „Stare priče“. Pitamo ga koja je najromantičnija.
„Ima dosta balada. Na primer „Šapni mi“ je nastala davne 2010. i prvobitno je pisana na engleskom zato što je nastala tokom mog jednomesečnog boravka u Nemačkoj, u jednom gradiću, gde sam boravio u srednjovekovnom zamku koji je bio pretvoren u dom kulture. To je bilo jedno jako romantično iskustvo, jedna kratkotrajna, međunarodna romansa. Ali, meni je, na primer, jako romantična pesma ‘Manje nego sutra’ koja je mojoj Milici posvećena, gde sam ja vrlo jasno rekao šta se tu dešavalo. To sam joj napisao za prvu godišnjicu braka i to je bilo moje ‘hvala’. Svidela joj se pesma, ali kaže: ‘A poklon, ništa?'“, otkriva Nemeš uz smeh.
Milica je njegova sadašnja supruga. Naspram burne ljubavi s Marijanom Čvrljak koja je planula u „Velikom bratu“, i koju su mediji sa žarom pratili, veza s Milicom je drugačija. Nije „na bum“, ali je prava – i promenila mu je život.
„Ona je prijateljica mog kuma. Nisam je ni startovao, te noći kad smo se mi upoznali, bili smo na gajbi, oni su mene mrtvog pijanog žvrljali markerima po faci i lakirali mi nokte. I ona je pobegla tad, u fazonu: ‘Bežim ja pre nego što se ovaj medved probudi i pobije nas sve’. (smeh) Tako smo se upoznali, a onda smo počeli da se družimo, pa smo se u jednom momentu smuvali“.
Kako si ranije startovao devojke?
Bilo je tu i onih „cheezy“ fazona, ali sam uvek bio svestan da prilazim osobi. Možda je to moja buduća supruga, možda je moj budući poslovni partner, a možda će da mi postane najbolja drugarica, pa će mi biti kuma. I onda sam od rane mladosti bio tu rasterećen i išlo je opušteno: E, ćao, ja sam taj i taj, šta ćeš da piješ? Ili: Šta pijemo? Ili: Hoćeš da mi platiš pivo? Da, bilo je i toga (smeh).
A sećaš li se nekog dobrog starta sa ženske strane?
Ja sam jako retko ostavljao prostora da žena uleti. Ja sam imao to neko „pravilo tri sekunde“ – kad vidim, imam tri sekunde da krenem. Bukvalno tako: „eye contact“, aha, brojim do tri i – idemo.
Kako je sad s društvenim mrežama? Šalju li ti devojke poruke iako znaju da si u srećnom braku, porodični čovek?
Šalju. I žene, a i muškarci. Ima suptilnijih i manje suptilnih, ali ja volim da se zezam s tim ljudima, s onima koji su direktniji pa malo i bezobrazni. Ali ne idem na to da vređam. Odgovaram im, dopisujem se, kaže Milica moja da sam stvarno zaludan. Neko vreme mi se bila nakačila neka bugarska gej ekipa. Ja sam tad napravio nov profil, krenuo da prihvatam sve redom, i prihvatim gomilu gej momaka iz Bugarske. To su bila jako zanimljiva dopisivanja.
Mediji te dočekuju konstatacijom: „Sad je još veći frajer“. Šta znači biti frajer u Srbiji danas?
Iz moje perspektive, biti frajer znači voditi računa o drugima, pomagati drugima, raditi posao kojim god da se baviš najbolje što možeš. Mislim da je glavna stvar voditi računa o sebi i drugima.
***
Bonus video: Istorijat ljubljenja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
