Koja je godina braka najkritičnija - kada odnos dvoje ljudi puca i kada se oni razilaze? Porodična terapeutkinja Snežana Milčić odgovorila nam je na ovo pitanje.
Verovatno ste mogli da čitate razne teorije o godini koja je presudna za opstanak braka. Najviše se pisalo da je to sedma godina, ali onda se pominjala i deseta, pa i trinaesta.
Mnogi su preneli i istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta u Juti, koji su ispitivali više od 2.000 žena rođenih između 1957. i 1964. godine, a sve su bile u braku 30 i više godina. Navodno se u dve trećine brakova ponavljao isti obrazac – posle početne sreće dolazilo bi do udaljavanja, koje bi vrhunac dostiglo u desetoj godini braka.
Takođe se navodilo da je prva godina života deteta često okidač za razlaz partnera, usred stresa koji donosi briga o potomstvu. Šta je od svega toga istina?
Izgleda da je, kada je reč o ovom pitanju, jako relevantna čuvena Tolstojeva rečenica „svaka porodica je nesrećna na svoj način“. Naime, porodična terapeutkinja Snežana Milčić je za „Novu“ objasnila da postoji više faza u toku jednog braka koje mogu da dovedu i do njegovog okončanja – a sve zavisi od samog para i njihovog prethodnog odnosa.
„Mogu samo da govorim iz svoje prakse, ali iz teorije koju ja pratim, a to je sistemska porodična psihoterapija. Jedan par, odnosno jedna porodica, prolazi kroz različite tranzicijske tačke razvoja, koje nazivamo fazama porodičnog razvoja. Imamo jedan par koji je bez venčanja i bez dece, dakle još ne živi zajedno, i taj par planira da osnuje bračnu zajednicu i planiraju decu. Onda imamo par bez dece koji živi u braku, pa par sa jednim detetom, zatim sa drugim detetom. Najzad imamo par kome dete polazi u školu, to je otprilike sedma godina života deteta… Sve su to snažne tranzicijske tačke. Te tačke imaju veliku moć da porodični život unaprede ili unazade. Kad kažem porodičan, tu mislim da sve osobe koje su u porodici, a mislim i na sam par.“, govori ona za naš portal.
Dakle, neki brakovi mogu biti „ugroženi“ već na samom početku, kada još uvek nema dece, ali ima izneverenih očekivanja, objašnjava terapeutkinja.
„Par može čak i u prvoj godini svog života, ne u prvoj godini detetovog života, da se razvede. Kao da se u tom trenutku sva očekivanja ostala neispunjena: to je ono kada par govori „biće bolje kada dobijamo taj papir“, ili „biće bolje kad počnemo da živimo zajedno“, ali to tako u životu ne ide, već malo drugačije. Usklađivanje i uravnoteživanje ide drugačije, ne postaje jednostavno kada se dobije taj papir“, kaže Milčić.
Dalje, kada se dete rodi, to je takođe moguća faza razdora u životu jednog bračnog para, jer im se život potpuno menja. Ukoliko prežive taj period i učvrste svoju porodicu, nova „rizična“ faza dolazi kada dete krene u školu. Tada i oko najmanjih sitnica, kao što je dogovor o tome ko će dete voditi u školu, mogu da nastanu ozbiljni konflikti koji će udaljiti partnere.
Pročitajte još:
I u kasnim fazama braka postoji kritično razdoblje o kojem se često ne razmišlja, ukazuje Snežana Milčić.
„Jedna vrlo važna je kada deca odu, ta tačka se zove „prazno gnezdo“. I onda se ljudi koji imaju pedeset i nešto, ili šezdeset i nešto godina razvode“, kaže terapeutkinja.
Sve ove faze mpgu da rastave, ali i da dodatno povežu porodicu, kao i sam par – a na to koji će od ta dva scenarija da se odigra, utiče jedan važan faktor, otkriva nam Milčić.
„Kako se par usklađivao pre venčanja ili pre rođenja deteta. Dakle, kakav im život bio, šta su teme konflikta bile, nesuglasice – od toga zavisi. Od života pre svega, od kontinuiteta. Kako su izlazili iz konfliktnih situacija, kako su se dogovarali…“, zaključuje terapeutkinja.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
