Da li je osoba koja vara partnera takođe sklonija varanju na ispitu, u partiji pokera kako bi osvojila više novca, ili čak izbegavanju plaćanja poreza?
Pitanje da li nemoralno ponašanje, kao što je varanje u nekoj situaciji, predstavlja izolovan incident uslovljen prilikom ili je pak dosledna osobina ličnosti, do sada nije bilo jasno razjašnjeno u psihološkim istraživanjima.
Novo istraživanje, upravo objavljeno u naučnom časopisu Journal of Personality and Social Psychology, bavi se pitanjem da li je varanje obrazac ponašanja koji se ponavlja kod određenih ljudi. Istraživački tim iz Nemačke, analizirao je podatke prikupljene u više vremenskih perioda od velikog broja volontera.
U prvoj fazi više od 2.900 volontera popunilo je upitnike o svojoj ličnosti i tzv. tamnom faktoru ličnosti – objedinjeni pokazatelj osobina kao što su narcizam, psihopatija, nemoralnost, egoizam, pohlepa, makijavelizam, sadizam i pakost. Upitnici su takođe uključivali pitanja o poštenju i nepoštenju.
U drugoj fazi, isti volonteri su učestvovali u takozvanoj „igri uma“, testu ponašanja koji meri neiskrenost. Učesnici su na papir upisivali broj od 1 do 8, zatim su na ekranu videli nasumičan broj iz istog raspona i morali da odgovore „da“ ili „ne“ na pitanje da li se brojevi poklapaju. Ako su odgovorili „da“ dobijali su 2 evra; ako su odgovorili „ne“ nisu dobijali ništa. Rečeno im je da istraživači ne mogu da provere istinitost odgovora – što je značilo da su uvek mogli da kažu „da“ kako bi dobili novac.
U sledećoj fazi, oko 1.900 volontera je učestvovalo u zadatku bacanja novčića. Izabrali bi stranu (glava ili pismo), bacili novčić tri puta i prijavili da li su dobili svoju stranu sva tri puta. „Da“ je donosilo 2 evra; „ne“ ništa. Ponovo, istinitost nije mogla biti proverena.
Oko 800 volontera učestvovalo je i u poslednjem testu, tri godine kasnije. Pokazan im je nasumični mesec i morali su da kažu da li je to mesec rođenja njihove majke. Ako su rekli „da“, dobijali su 5 evra; „ne“ – ništa. Opet, istraživači nisu mogli da provere tačnost odgovora.
Rezultati: Visoka stopa varanja i doslednost kroz vreme
Istraživači su uporedili očekivane šanse dobitka sa brojem „da” odgovora. Ako bi svi bili iskreni, broj „da” bi bio veoma nizak. Međutim:
Igra uma: 32% „da“ (umesto očekivanih 12,5%)
Bacanje novčića: 22% „da“ (umesto 12,5%)
Test lutrije: 50% „da“ (umesto 8,3%)
Zaključak je da su volonteri često lagali – najviše u testu lutrije. Statistički modeli pokazali su jake veze: osoba koja je varala u jednoj igri vrlo verovatno je varala i u drugima. Na primer:
Ako je neko bio nepošten u igri uma, šansa da vara i u testu s novčićem bila je 43,8%
Ako je bio pošten u prvoj igri, šansa da slaže u drugoj bila je samo 6,3%
Čak i tri godine kasnije, oni koji su jednom varali, nastavili su sa tim obrascem ponašanja.
Pored toga, visok tamni faktor ličnosti bio je povezan s većom verovatnoćom varanja u više zadataka.
Onaj ko jednom vara, vrlo verovatno će to učiniti opet
furkanvari
Rezultati su jasni – nepošteno ponašanje je dosledno i predvidivo. Ljudi koji su jednom varali da bi dobili novac, vrlo su verovatno to činili opet – i to ne zbog slučajnosti, već jer je to deo njihove ličnosti. Drugim rečima, neko ko vara – varaće ponovo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
