Kakva je veza neplodnosti, veštačke oplodnje i problema u seksu? Veća nego što možete da zamislite, a to dokazuju i neke naučne studije.
„Dok smo pokušavali da zatrudnimo, bilo je trenutaka kada je seks delovao kao gnjavaža. Kad moraš da imaš seks u tačno zacrtano vreme, to ti više liči na posao i teško je biti raspoložen baš za to. Naročito noću kad smo oboje radili do 23h. Mnogo meseci smo samo to odrađivali jer smo radili do kasno i to je definitivno ometalo uspeh“, ispričao je jedan muškarac koji je sa svojom ženom imao problem s neplodnošću.
Njegova supruga je dodala: „Lično sam se osećala tužno zbog toga i ponekad sam bila slomljena jer je nestala sva romantika u spavaćoj sobi. Nama je to pravilo dodatni stres, a samo smo se pitali šta radimo pogrešno, da tako kažem“, ispričala je njegova supruga.
Šta sve prolazi kroz glavu sličnim parovima, to znaju samo oni. Samo da nisam čekala toliko dugo, samo da sam stavio decu na prvo mesto, samo da sam ranije proverila da li sam plodna, da sam više vežbala, da sam manje pio,… spisak je beskonačan.
A kada započnu lečenje ili veštačku oplodnju, parovi prolaze kroz novi krug problema.
„Kada sam počela lečenje, otkrila sam da sam preosetljiva na lekove. Oni su izazvali fizičku neprijatnost, gubitak interesovanja za seks i lude promene raspoloženja – što nije pomoglo ovoj situaciji. Dok smo čekali da dobijemo odobrenje za naš prvi ciklus veštačke oplodnje, pokušavali smo da ponovo izgradimo vezu i promenimo naše poglede na seks pre nego što pređemo na sledeću fazu“, ispričala je jedna žena.
Šta kaže nauka o seksualnom životu ljudi koji imaju problem sa začećem ili se podvrgnu veštačkoj oplodnji?
Novo istraživanje koje su sproveli kanadski naučnici dokazalo je da parovi koji se suočavaju sa neplodnošću često imaju seksualne poteškoće. Ipak, malo se zna o faktorima koji dovode do tih problema. U tom istraživanju učestvovalo je 97 parova koji se leče od neplodnosti.
Njihova anksioznost je bila u vezi sa nižim seksualnim zadovoljstvom, a jedan od faktora koji je doveo do anksioznosti je između ostalog samookrivljavanje zbog nemogućnosti začeća.
S druge strane tu je i istraživanje hrvatskih i slovenačkih naučnika koje se bavi problemima u seksu parova koji su pokušavali da dobiju dete veštačkom oplodnjom. Fokus naučnika je bio na seksualnoj disfunkciji, seksualnom zadovoljstvu i povezanim faktorima rizika. Uzorak je činilo 119 osoba koje su bile podvrgnute vantelesnoj oplodnji, 61 žena i 58 muškaraca. Neplodnost i uključenost u procedure lečenja povećali su rizik od seksualne disfunkcije. Procenjuje se da učešće u procedurama lečenja povećava rizik od seksualne disfunkcije u poređenju sa samo dijagnozom neplodnosti.
Žene koje su prošle kroz program vantelesne oplodnje, prijavile su značajno manju želju za seksom, veće poteškoće u postizanju orgazma, ređu seksualnu aktivnost, vaginalne grčeve, niže seksualno zadovoljstvo i lošiju seksualnu funkciju u poređenju sa kontrolnom grupom. Muški učesnici jedne studije su imali erektilnu disfunkciju, prevremenu ejakulaciju i nisko seksualno zadovoljstvo.
Kada parovi „prepuste“ svoju plodnost medicinskom osoblju, osećaju da gube kontrolu nad njom. Muškarci svoju plodnost povezuju samo sa ulogom „donatora sperme“, a žene se osećaju samo kao „alat“ za rađanje dece.
Negativni efekti tretmana neplodnosti procedurama vantelesne oplodnje na seksualnu funkciju uglavnom se pripisuju stresu izazvanom nemogućnošću da se zatrudni, posebno gubitku spontanosti i opuštenosti tokom seksualnog odnosa, ali i negativnom uticaju procedura lečenja. Zbog toga je važno održavati zdravu seksualnost kod ovih parova tako što će se na vreme identifikovati seksualna disfunkcija i reagovati na odgovarajući način, a u procese začeća definitivno bi trebalo da budu uključeni i timovi psihologa.
Pritom, lekari i kompletno medicinsko osoblje uključeno u lečenje neplodnosti trebalo bi da bude osetljivije na potrebe neplodnih parova, posebno žena, za emocionalnom podrškom. U zavisnosti od faktora rizika, parovima treba ponuditi savetovanje i psihološku podršku.
