Zbog pandemije koronavirusa mnoge mlade nisu dobile veliku, raskošnu svadbu o kojoj su sanjale kao klinke, ali jesu iskustvo koje ih je podsetilo na ono što im je zaista važno. Tri sveže udate gospođe za Nova.rs otkrivaju kako je izgledalo organizovanje venčanja u aktuelnoj situaciji, koje kompromise su morale da naprave i kako su se provele.
„Uspeli smo da se venčamo iz četvrtog puta. Da mi je neko rekao da ću četiri puta zakazivati svadbu, pa još sa istim čovekom, ne bih mu verovala. Kada je matičarka pitala ima li neko nešto protiv sklapanja braka počeli smo da se smejemo. Za godinu i po dana bismo se sigurno setili“, priča Nina Gavrilović Miladinović.
„Pre korone smo onako naivno zakazali svadbu za 250 ljudi i to godinu dana ranije „da ne bude stresno“. Ostali smo bez kapare jer smo se prešaltali i zakazali lokal za 50 ljudi. Kada su se mere ponovo promenile rezervisali smo ručak za 10 ljudi i tada je Srbija zaključana. E, naučili smo lekciju. Na ovom venčanju je bilo 50 ljudi, odlučili smo da je tako i bezbednije za goste, ali i za sam događaj ukoliko se mere opet naglo promene. Iako mi je žao što neke drage ljude nisam pozvala, jer je bukvalno bilo neizvodljivo smestiti sve drage osobe u 50 ljudi, moram da priznam da nam je stvarno prijala intimnija svadba. Kažu da se mnogi mladenci ne stignu da se provedu na svojoj svadbi, a meni je ovo stvarno bio jedan od najboljih provoda u životu“, ističe Nina, koja se venčala proteklog vikenda.
„Našli smo restoran, ali jedva smo našli termin kod matičara, dok smo pokušavali da nađemo neku opštinu bliže nama termini su nam nestajali pred očima. Na kraju smo se venčali u subotu na drugom kraju grada, a pravili slavlje u nedelju. Dobra stvar, ako se tako može nazvati kod tih silnih ćorak pokušaja organizacije je što uopšte nismo imali tremu. Nije bilo ni govora o onom brajdzila cinculiranju. Jedina želja mi je bila da bude veselo i da se dobro jede. Bend je dobio jednu jedinu instrukciju – svirajte brze pesme, pa dok ne popadamo. Prošlo je sjajno. Venčanje smo pravili u „našem restoranu“ u koji svraćamo vikendima, tu smo čuli i bend, a divni prijatelji poslastičari su pravili tortu baš od srca“, priča nam Nina.
Za Stojilkoviće je sve išlo malo lakše, ali su se „saplitali“ o istu stvar.
„Da ne veruješ, nama su se sve kockice poklopile. Znali smo već gde želimo da pravimo svadbu, jer smo bili već na nekoliko proslava tamo. Za manje od mesec dana smo organizovali sve. Bukirali smo muziku i to jedva, jer su bendovi toliko rasprodati i nastupaju skoro svaki dan, što na proslavama, što na svadbama. Rezervacija muzike je već pola posla, jedan od najbitnijih faktora za dobar provod, za prostor smo se dogovorili za pet minuta. Haljinu sam našla tri dana pred svadbu i to sam našla kreatorku koja je ispunila moje želje, a mladoženja je lako našao odelo, probao je samo četiri sata. Međutim, jedva smo zakazali venčanje u opštini, jer nije bilo slobodnih termina. Konačno su nam zakazali i to samo zato jer je jedan par otkazao venčanje. Imali smo izgleda dosta sreće“, zaključuje Marija Stojilković.
Da matičari ovih dana imaju pune ruke posla potvrđuje i Jelenino iskustvo.
„Bila je frka za matičara, morala sam preko veze da ga nađem“, otkriva nam. „Oko svega ostalog se nismo cimali, nisam nešto zahtevna, meni je sve bilo okej. Toliko da sam manje od mesec dana pre svadbe bila u fazonu „briga me za sve, idemo na more“. I otišli smo. Restoran smo zakazali bez problema, mada mislim da je to zato što smo svadbu pravili u petak. A i to je bilo zbog benda, pošto je samo tad imao slobodan termin. Eto, jedino mi je bilo bitno da dobijem bend koji sam želela i da bude dovoljno dobrog pića“, smeje se Jelena.
Na kraju krajeva, svaka mlada dobila je svoj savršen dan, koji je u aktuelnim okolnostima blistao još jače. Ipak, svaka je osećala i dodatnu odgovornost zbog situacije s kovidom.
„Što se tiče bezbednosti, kada smo obaveštavali goste, velika većina je rekla da dolazi, jer su vakcinisani i da su željni provoda. Svadba je trajala do 23h, dokle je bila muzika, ali su ljudi da ostali da sede i posle, jer su željni proslava, pa im se nije išlo kući. Nismo se ljubili sa gostima, već samo nazdravljali, što se svima svidelo. Za svaki slučaj, testirali smo se dan nakon svadbe, da budemo sigurni da je sve u redu. I jeste, testovi su negativni“, kaže Marija Stojilković.
Nina i Miloš su čak ostavili i opciju da i četvrti put otkažu venčanje.
„Najgorči mi je ukus ostavila situacija sa kovidom jer smo imali goste koji su izrazito rizična grupa i osećala sam odgovornost da ih ne izlažem dodatnom riziku. Neprijatno je zvati ljude i unapred im nekako suptilno govoriti da je sasvim u redu ako zbog kovida ne osećaju da im je prijatno da dođu. Nisam želela da neko dođe radi reda i provede veče brinući se za svoje zdravlje. Planiranje sedenja je stresno, a zamislite tek situaciju da pokušavate ljude koji su izrazito u riziku od kovida da smestite pored onih koji su ga preležali ili onima koji su najsvežije vakcinisani. Insistirali smo da venčanje bude napolju ali je avgust insistirao da nas ubije, pa smo tako đuskali na prijatnih 40 stepeni. Da bude još nezgodnije venčali smo se tačno u nedelji kada je broj zaraženih skakao paralelno sa temperaturom pa smo od 300 došli do 1200 a mi smo ponovo imali deža vi od prošle godine. Povod je prelep ali su okolnosti bile nezgodne“, ističe Nina.
„Ne želim nikome da mu nekoliko ljudi javi dan pred svadbu „imao sam temperaturu prekjuče, ali negativan brzi test da li da dođem“ i onda je na vama da presečete i napravite odluku koja je mučna kako god da okreneš. Na kraju neki od najdražih ljudi nisu bili sa nama da ne bismo ugrozili svoje porodice i prijatelje i to je nešto što stvarno boli. U svakom slučaju muž (prvi put ga zovem muž i to javno, opa) i ja smo imali dogovor da ako broj zaraženih nastavi da raste definitivno otkažemo slavlje i samo se venčamo u opštini. Ipak smo uspeli da napravimo pristojan rusvaj i skupimo dobro energiju pred ovo što će definitivno biti duga jesen“.
Bonus video: Istorijat ljubljenja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
