Dobar deo našeg sadašnjeg stanja uzrokovan je reakcijama koje smo proživeli tokom tinejdžerskog doba.
Prva ljubav mnogima ostaje u sećanju, lepom, manje lepom ili čak neutralnom, ali otkriveno je da ima velik učinak na ostatak našeg života. Naravno, govorimo o slučaju u kojem se ona pojavljuje u tinejdžerskoj dobi, između 13. i 19. godine. Uticaj tako ima na našu psihu, ali ujedno i na naše biološke postavke.
Bioantropološkinja Helen Fišer u studiji iz 2005. godina otkrila je da je romantična ljubav primarno motivacioni sistem, više nego skup emocija. Naime, ona i njen tim otkrili su to koristeći magnetnu rezonancu, odnosno metodu za funkcionalno snimanje mozga (fMRI) kako bi proučavali mozak ljudi koji su – zaljubljeni. Prema istraživanju odeljenja za medicinu na Harvardu iz 2017. godine, koji je u studiji proučavao šta se događa s mozgom kad se zaljubimo, puno je toga podstaknuto biološkim zakonima. Naime, oksitocin, koji se smatra hormonom ljubavi i koji je odgovoran za naše osećaje vezivanja i intimnosti, otpušta se.
Otpušta se ujedno i dopamin, koji „proizvodi“ osećaj zadovoljstva, a on aktivira centar u mozgu koji proizvodi efekat zasnovan na povezanosti motivacije i nagrade. Naime, upravo ovde stvara se „zavisnost“ u ili od ljubavi. Dopaminu sličan hormon, noradrenalin, takođe se otpušta u početnoj fazi ljubavi i postaje poznat kao žudnja ili zaljubljenost i upravo on uzrokuje energično i euforično ponašanje. Tokom seksa smanjuje se nivo kortizola, odnosno hormona stresa koji se otpušta u napetim situacijama, a manje kortizola znači više opuštenog, ali i ranjivog stanja. Zato se često dogodi da „beznačajan seks“ postane puno više – zbog ranjivosti dobija se velika doza hormona koja uzrokuje privrženost nekome i posledično – zaljubljenost, piše miss7.
Smanjuje se i nivo serotonina, hormona sreće, a to je važno naglasiti jer je snižen i kod ljudi koji imaju opsesivno.kompulsivni poremećaj. To je navelo istraživače da zaključe da zaljubljenost (ne i ljubav u kosmičkom smislu), može biti razlog zbog kojeg se kod mnogih javljaju opsesivno-kompulsivne tendencije. Dakle, zaključak je ove dve studije da zaljubljenost proizvodi hemijsku reakciju u našem mozgu i rekreira hemijski odgovor koji dalje ljude navodi da razviju i dublju motivaciju.
Kako je to povezano s prvom ljubavlju?
Priseti se kako je to bilo tokom tvoje prve zaljubljenosti, a na osnovu pročitanoga, zamisli kako su se ti hormoni prvi put pojavili i uticali na tvoje telo i mozak – a onda se odjednom morali zaustaviti kad je veza došla do kraja. Stresno? Ako možda i nije bilo u tvojoj svesti, tvoje je telo (a podsvest sigurno) to svakako osetilo.
Raskid je emotivan događaj, ali nijedan ne pogodi osobu na isti način kao prvi jer su se prvi put hormoni u telu pojavili i zaustavili. Na osnovu studije objavljene u Dnevniku pozitivne psihologije iz 2017. godine, 71 odsto ljudi se oporavilo od raskida za tri meseca. Oporavak je uključivao ponovno otkrivanje sebe i pozitivnije emocije. Naravno, neki osećaji kao tuga, ljutnja i bol mogu se zadržati duže, ali uglavnom je reč o tromesečnom „putovanju“.
Zašto prvi raskid ima toliki uticaj?
Prvi put kad se zaljubiš, tvoj mozak proživljava sve navedene procese, rast „dobrih“ hormona i pad „negativnih“. Mnoge su studije pokazale da naš mozak proživljava nešto slično zavisnosti kad smo zaljubljeni, a prvi put je možda i najvažniji jer postavlja dalje temelje. Osim toga, prvi se put proživljava u trenucima adolescencije, kad se mozak još uvek (nužno) razvija.
Ali bez obzira na to kakav je tvoj današnji odnos prema prvoj zaljubljenosti, hormonalne interakcije ostaju zapisane u senzornim područjima mozga tokom neurološkog razvoja koji proživljavamo u tim godinama i koji na kraju i formira ko smo to kao pojedinci, piše Bigthink. Psiholog Džeferson Singer, koji se bavi autobiografskim pamćenjem, kaže da većina ljudi proživi ovakve situacije između 15. i 26. godine i u njihovim se mozgovima stvara svojevrsna „kvrga“ u pamćenju. To se događa sa svime u tim godinama, pa obuhvata i prvu zaljubljenost, upravljanje autom, prvim seksualnim iskustvom…
Kasnije, kad se takve situacije ponovo više puta, sećanja postaju aktivnija jer su se prve situacije događale kad nam je pamćenje zapravo bilo na vrhuncu. Naime, kognitivne aktivnosti padaju nakon 25. godine i polako se menjaju – (neprocenjivim) iskustvom.
Osim toga, prva ljubav utiče i psihološki, kažu stručnjaci. Prvi osećaji postaju poput kalupa na osnovu kojeg pristupamo sledećim vezama i odnosima, povezano i s percepcijom ljubavi koju smo stvarali tokom detinjstva i na koju su uticali i naši roditelji i ljudi s kojima smo provodili najviše vremena. Tako posledično, na ideju o romantičnoj ljubavi utiče i naše prvo iskustvo.
BONUS VIDEO: Istorijat ljubljenja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
