Šta se krije iza zanimljivih podataka?
Prema istraživanju, samo 45 odsto japanskih muškaraca u dvadesetim i tridesetim godinama je ikada reklo „volim te“, što znači da više od polovine muškaraca u ovoj zemlji nikad u životu nije reklo „aishiteru“.
Još zanimljiviji rezultat ovog istraživanja je da je 64 odsto Japanki u dvadesetim i tridesetim godinama reklo da u komunikaciji sa svojim partnerima preferiraju reč „suki“ (sviđati se) umesto „aishiteru“ (voleti) . Tvrde da je „volim te“ preozbiljno i da se ne treba njime olako razbacivati.
U prilog tezi da su Japanci alergični na tu reč govori i činjenica da je u ovoj zemlji bukvalno izbio nacionalni skandal 2021. kada je japanska kraljevska porodica u javnosti pokrenula polemiku oko ove reči jer je na konferenciji za novinare nakon venčanja bivše princeze Mako i njenog supruga Keija Komura, on izjavio: „Volim princezu Mako“.
Njegovo eksplicitno iskazivanje naklonosti šokiralo je japanske građane. Iako su neki aplaudirali njegovom iskrenom stavu, japanski mejnstrim mediji su objavili da većina građana smatra da su njegovi komentari bizarni i jeftini. Ljudi na društvenim mrežama izjavili su da je to bilo scenarističko i melodramatično. Ovaj incident je podvukao činjenicu da njihovoj kulturi fali komotan način da se kaže „volim te“.
Postoje 3 razloga zašto je to tako.
1. Japanci preferiraju suptilno izražavanje
Možete pomisliti da su Japanci previše stidljivi ili da nisu navikli na javno izražavanje ljubavi, ali to maši poentu. Japanska kultura izražavanja je prosto takva da vidi vrhunsku vrednost u indirektnim izrazima. Ta crta je duboko ukorenjena u tradicionalnoj poeziji. Na primer, ako muškarac kaže svojoj partnerki: „Molim te, kuvaj mi miso supu svakog dana“, to znači da je zvanično prosi. Ako vam devojka pošalje poruku: „Mesec je prelep, zar ne?“ možete pretpostaviti da vam zapravo kaže „Volim te“.
Izrazi koji su previše direktni smatraju se u japanskom nesofisticiranim.
2. „Ako me voliš, znaš da te volim“
Japanci veruju da ako postoji dobra hemija između dvoje ljudi, nisu im potrebne reči.
Iako je to nesumnjivo rizična pretpostavka, mnogi veruju da morate biti u stanju da čitate misli svog partnera ako ste zaljubljeni.
U njihovim medijima se kroz razne kampanje dosta potenciraju poruke da muškarci govore kroz svoje gestove, što podstiče muškarce da se fokusiraju na svoje postupke, a ne na reči. Ako neko eksplicitno izgovara „volim te“, automatski se smatra nepouzdanom osobom.
3. Težina ljubavi na japanskom
Rečnik ljubavi varira u zavisnosti od starosti, pola i kulturnog porekla, ali izraz ai (ljubav) generalno označava posvećenost i nesebičnost.
Na srpskom kažemo „volim sladoled“ na ležeran način. Ali ako kažete istu stvar na japanskom, vaši sagovornici će misliti da je vaš život posvećen sladoledu. Oni mogu pretpostaviti da vodite sopstveni biznis sa sladoledom ili radite u kompaniji koja se time bavi.
Zbog toga Japanci izbegavaju termin „ljubav,“ posebno u ranim fazama veze. Jača verzija reči za slično, daisuki, obično igra istu ulogu kao ljubav umesto ai.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
