Sigurno se sećate Čendlera Binga iz kultne serije “Prijatelji”- duhovit, šarmantan, pomalo nesiguran, ali uvek veran i iskren. Iako je prošlo više od dve decenije od kraja serije, Čendler je i dalje ostao sinonim za harizmatičnog muškarca. Ali… da li je on i dalje naš ideal - ili su se standardi u međuvremenu promenili?
U jednom od onih razgovora koji krenu od „kako si?“ a završe na „koji Prijatelj bi ti bio muž“, postavila sam ključno pitanje: ako bi Čendler Bing postojao u stvarnosti, tačno takav kakav je u seriji – da li bi bile sa njim? Četiri od pet drugarica su odmah rekle ‘apsolutno da’. Peta je malo zastala. I tu mi se upalila lampica.
Problem s Čendlerom je što ga volimo jer znamo gde završava. Kao da gledamo spojler pre nego što kliknemo na prvi dejt. Ali zamislite da ga sretnemo bez te pozadinske priče: sarkastični tip koji se šali na svoj račun, pomalo nespretan s emocijama, radi neki apstraktni posao ‘s brojevima’… Pa realno – pomislile bismo da mu još uvek mama popunjava zdravstvenu knjižicu.
Pre nego što se predamo Čendlerovom šarmu, hajde da ozbiljnije bacimo pogled na njegovu ličnost – šta je to što nam prija, a šta bi nam u stvarnom životu možda smetalo?
Šta nas to zapravo privlači kod emocionalno nezrelog muškarca koji koristi sarkazam kao majicu kratkih rukava – nosi ga u svakoj prilici, pa čak i kad ne priliči?
Da li je to hrabrost? Ili samo odbrambeni mehanizam? Čendler Bing je taj lik koji ne zna da kaže „Volim te“ bez da odmah doda neku foru koja zvuči kao da se sam sebi smeje. I u tome je njegova čar – jer iza tog zida šale i nesigurnosti krije se momak koji želi da bude voljen, ali ne zna baš kako da kaže to bez da se malo „zaštiti“.
Zato smo, nekako, spremne da mu oprostimo te male emotivne „glitch-eve“. Ali isto tako, ne možemo da zanemarimo da ta njegova nespretnost i sarkazam ponekad stvaraju zidove upravo tamo gde bi trebalo da postoje mostovi. I baš tu nastaje naše večno pitanje: da li volimo njegov humor, ili ga volimo jer nas je naučio da se smejemo kroz suze?
Naravno, ne možemo govoriti o Čendleru, a da ne pomenemo njegov porodični prtljag. Tata drag queen u Las Vegasu, majka koja piše erotske romane i deli savete o seksu u jutarnjim emisijama – ako ste mislili da vaša porodična okupljanja imaju čudne vibracije, molim vas da se podsetite Čendlerovog lica u epizodi kad svi zajedno sede za istim stolom. Trauma? Da. Sitkom? Takođe da.
Njegova potreba da se stalno šali zapravo je savršena disocijacija. On ne zna kako da procesuira emocije, pa ih radije prepričava kao da se nisu njemu desile. I zato, kad Monika uđe u njegov život, dešava se nešto novo – ona ga ne ostavlja da se izvuče forom. Ona ostane. I u tome leži ključ: Čendler u ljubavi uči da ne mora uvek da bude zabavan – nekad je dovoljno samo da bude prisutan.
Ali hajde da ne zaboravimo još jedan bitan aspekt: Čendler kao partner ume da bude uznemirujuće neodlučan. Kada se useljava sa Monikom, izgleda kao da mu se lice cepa od panike. Njegova nesigurnost često traži potvrdu – i ne jednom. Više kao… svaki dan. Po tri puta. Glasovno i tekstualno. On je onaj momak koji ti šalje poruku: „Jesi li sigurna da si okej?“ dok jedeš drugu polovinu sendviča.
Ali istovremeno – i tu dolazi plot twist – on je čovek koji uči. Nije savršen u startu, ali je spreman da poradi na sebi. Da pokuša da bude bolji, da se pojavi, da se izvini kad treba, da primi kritiku (posle tri dana i jedne pasivno-agresivne šale, ali okej). I u današnjem svetu u kom je „ghosting“ legitiman način raskida, Čendler je barem neko ko ostaje. Čak i kad ne zna šta tačno treba da uradi – ostaje.
Jer, budimo iskrene – Čendler nije samo „smešan dečko“. On je dečko koji sve u životu pokušava da učini lakšim time što ga ne shvata preozbiljno. I dok je to u teoriji simpatično, u praksi… pa, ponekad želiš da mu kažeš: „Znam da si rekao nešto duhovito, ali bih baš volela da si me samo pogledao i rekao: ‘Razumem te.’ Bez punchline-a. Samo to.“
Zaljubiti se u Čendlera je kao da si u vezi sa stand-up nastupom – ponekad se smeješ do suza, ali ponekad želiš da izađeš iz kluba jer više ne znaš da li si ti publika ili partner.
I tu dolazimo do ključnog pitanja: da li bismo bile sa njim jer nas stvarno privlači… ili zato što ga razumemo bolje nego što bismo volele da priznamo?
Jer koliko nas ima sopstveni „humor kao mehanizam odbrane“ u svom arsenalu? Koliko puta smo i same izbegle ozbiljan razgovor forom? Čendler nije samo lik iz serije – on je celokupno iskustvo milenijalaca i rane Z generacije: emocionalno pismeni, ali na pasivno-agresivnom dijalektu.
Kada je u jednoj epizodi rekao:
“I’m not great at the advice. Can I interest you in a sarcastic comment?”
…to je postalo više od replike. To je životna filozofija celih generacija koje ne znaju tačno kako da vole, ali se trude – sarkastično.
I možda zato ne bismo odabrale Čendlera odmah. Možda bi nas njegov defanzivni humor i stalna potreba da “olakša” sve stvarno umorili na trećem dejtu.
Ali bismo ga ponekad poželele kraj sebe kad sve postane previše ozbiljno.
Kao podsetnik da ranjivost može da dođe u košulji sa kariranim printom i šalom o državnoj administraciji.
Možda Čendler danas ne bi bio idealan partner s Instagrama – ne zna da pozira s avokadom, ne trenira i definitivno ne meditira uz kristale. Ali zna da ostane kad je teško. Zna da pogreši i onda prizna. Zna da napravi lošu šalu – i dobru kafu posle nje.
A možda se baš zato i dalje provlači kroz naše razgovore, naše poruke, naše ideje o tome ko je „dobar dečko“. Jer nije savršen, ali je stvaran. Malo nespretan, dosta smešan, i nekako uvek… tu.
I možda Čendler Bing nije idealan muškarac 2025.
Ali možda je baš zato i dalje – idealan za nas.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
