Advokatica Ivana Mrđa objašnjava kako se vrši raspodela dugova iz braka nakon razvoda i šta je važno znati unapred.
Kad iz bilo kog razloga par reši da se razvede, jedno od važnih pitanja je podela bračne imovine. Ali nikako ne treba zaboraviti ni na eventualne dugove, posebno ako znamo da mnogi uzimaju stambene kredite, auto na lizing i slično. I kako da žena u slučaju razvoda ne dobije dugove koji suštinski nisu samo njeni?
Za početak, advokatica Ivana Mrđa za Zadovoljna.rs kaže da je bitno naglasiti da se dugovi nasleđuju samo u slučaju smrti supružnika, a kod dugova nastalih u toku braka stručan pojam je – utvrđivanje odgovornosti za nastale dugove.
Kredit za stan posle razvoda
I kako to izgleda u praksi, recimo, kada par tokom braka digne kredit za stan – ako je kredit podignut na ime jednog supružnika, ali su dug vraćali zajedno – šta se dešava posle razvoda?
„Ako je kredit za stan podignut na ime jednog supružnika, ali su dug vraćali supružnici zajedno, onda se radi o zajedničkoj imovini i pretpostavka je da su udeli u sticanju jednaki (po pola svaki supružnik). Ovakvu imovinu kao bračnu tekovinu supružnici dele ukoliko dođe do razvoda na razne načine, a takođe i određuju kome ostaje obaveza izmirivanja stambenog kredita i da li se jednom supružniku nadoknađuje do tada otplaćeni iznos rata kredita ukoliko mu ne pripada udeo u nepokretnosti. Za slučaj da obavezu kredita treba da nastavi supružnik koji nije naveden u ugovoru kao korisnik kredita, radi bolje zaštite svog položaja, poželjno bi svakako bilo obraćanje kreditnoj banci i ispitivanje mogučnosti i formalnog prebacivanja navedene obaveze na svoje ime“, kaže Ivana Mrđa.
Ukoliko je jedan supružnik podigao kredit na svoje ime i otplaćuje navedeni kredit iz svojih sopstvenih sredstava (tj. iz svoje posebne imovine), u tom slučaju nema zajedničkog sticanja u toku trajanja braka, pa ni obaveze za otplatu nisu sporne.
„Dešava se pak da je jedan supružnik podigao stambeni kredit na svoje ime, a drugi supružnik usled nekih posebnih okolnosti sam vraća dug, bilo iz svojih posebnih sredstava bilo iz svojih redovnih sredstava, ali je došlo npr. do prekida zajednice života (bekstvo supružnika ili napuštanje zajednice života, zatvor). U tom slučaju se stvaraju uslovi za dokazivanje većeg udela u sticanju navedene imovine ili čak isključivog sticanja od strane jednog supružnika koja okolnost mora da se posebno dokaže i utvrdi (opet ili nekim vidom sporazuma ili poravnanja ili pred sudom u postupku utvrđenja).“
Nepokretnosti kupljene sredstvima iz stambenih kredita su uvek obezbeđene hipotekama, pa ako se rate kredita na plaćaju na vreme, može doći do aktiviranja hipoteke. Banka zbog kršenja ugovornih obaveza raskida ugovor, proglašava ceo iznos duga dospelim i aktivira hipoteku da bi namirila svoja potraživanja.
A šta tačno kaže zakon?
„Porodični zakon u članovima 187 I 188 propisuje odgovornost za obaveze, te tako za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom, a supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.“
Dešavalo se da jedan supružnik potroši celokupnu zajedničku ušteđevinu
Naša sagovornica kaže da se u praksi veći problemi viđaju kada su se nepokretnosti sticale pre izmene zakona i propisivanja obaveze utvrđivanja i upisa u javne registre postojanja zajedničke imovine supružnika.
„Naime, ranije nije postojala ova obaveza, te je supružnik na čije ime je bila upisana nepokretnost mogao slobodno da je optereti hipotekom usled dugova i/ili proda trećem licu, sve bez saglasnosti bračnog druga. U tim situacijama cele porodice su ostajale na ulici bez krova nad glavom. Ovo se dešavalo i usled postojanja bolesti zavisnosti (kocka, droga, alkohol…) i kao posledica izvršenja krivičnog dela (iznuda, ucena, prevara…). Na sličan način se dešavalo da jedan supružnik potroši celokupnu zajedničku ušteđevinu.“
Šta ako je muž kupio auto na lizing, a žena ga vozila
Kod pokretnih stvari u praksi najčešće se viđaju razna zaduženja radi kupovine automobila.
„Ovde je zaštićeno lice registrovani vlasnik vozila. Kod lizinga je zaštićena banka pošto je vozilo registrovano na nju, a i osigurano je kasko osiguranjem. Vozilo stiče korisnik tek potpunom otplatom zaduženja po ugovoru o lizingu.“
Ivana Mrđa objašnjava i šta ukoliko je muž kupio auto na lizing, a žena ga vozila – kome ostaje dug posle razvoda?
„Za obaveze odgovara supružnik koji je korisnik lizinga, potpisnik ugovora sa bankom. Ukoliko su rate lizinga otplaćivane zajedničkim sredstvima, u razvodu se javlja mogučnost prava regresa srazmerno udelu u sticanju zajedničke imovine. Nije presudno ko je koristio automobil, već čijim sredstvima je otplaćivan.“
A ukoliko je automobil kupljen delimično ili u celosti sredstvima iz keš kredita, situacija je drugačija, pošto je u boljoj poziciji onaj supružnik na koga je registrovan automobil.
„Kako supružnici po članu 188 Porodičnog zakonika za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom, javlja se mogučnost da poverilac pred sudom tuži bračnog druga svog dužnika radi utvrđivanja solidarne odgovornosti za svoje potraživanje. Dakle, ne odgovara se za dugove po automatizmu, već solidarna odgovornost mora da se utvrdi pred sudom i samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi.“
Često se od šoka ne reaguje hitno, pa šteta bude nenadoknadiva
Praksa je pokazala da su najčešće najviše oštećeni bračni drugovi i članovi porodičnog domaćinstva za vreme trajanja braka, kao i supružnici u situaciji kada ne shvataju pojam tereta dokazivanja u postupcima.
„Ranije nije bilo retko da se sazna za dugove kada se izvršitelji pojave na vratima. Tada je pravovremeno reagovanje pokretanjem postupaka utvrđivanja i izdvajanja bračne tekovine ključno, kao i iniciranje postupaka za određivanje privremenih mera. Nažalost, često se desi da se od šoka ne odreaguje hitno, te nastala šteta zna biti nenadoknadiva u nekim slučajevima.“
Problem kad nema novca da se angažuje advokat
Koji god od mnogobrojnih slučajeva da se desi, šok je neminovan. Prvo sa porodičnog budžeta spadate na samostalno primanje, a onda kada takva primanja još opteretite bilo kakvom obavezom, deluje da ste u bezizlaznoj situaciji.
„Imajte u vidu da je mnogo prilika za zaštitu prava propušteno, a nebrojeno slučajeva izgubljeno jer stranka nije imala sredstva da angažuje advokata, a nije ispunjavala uslove za neki vid besplatne pravne pomoći. U Sjedinjenim Američkim Državama je inače poznata taktika ekonomskog iscrpljivanja i ‘uništavanja’ protivnika u postupcima pred sudom, gde se postupak dobije zbog bankrota jedne strane, a ne zbog primene prava. Kod nas, srećom, ovakvi postupci nisu dopušteni i mogući, ali se ekonomski uticaj ocrtava često upravo u mogućnosti ili nemogučnosti da se angažuje stručna pravna pomoć, kao i u predrasudama protiv kojih se borimo.“
Na kraju, ako govorimo o iznenađenju, za dugove možda najveće iznenađenje dožive naslednici.
„Tada se odgovara za dugove do visine nasleđene imovine, a neretko se dešava da dugovi čak i prevazilaze vrednost zaostavštine. Dešava se da se banke iz neznanja ne obaveste na vreme o činjenici smrti ili supružnik ne zna da postoji kredit koji treba da se otplaćuje, propustite rate, banka proglasi dug dospelim i u par koraka se nekome finansijski veoma zakomplikuje život. Ali sve situacije koje su moguće većinom imaju više pravnih opcija za rešenje, usled čega i uvek svaki slučaj posmatramo za sebe“, zaključuje advokatica Ivana Mrđa.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
