Transformacija kuće Iv Sen Lorana u Maroku je da sedneš, gledaš i uživaš

Dizajner Džasper Konran pretvorio je legendarnu marokansku vilu, koja je nekada pripadala velikom Iv Sen Loranu, u oazu sa 12 apartmana za ljubitelje dizajna i mode.

U Vili Mabrouka vlada tišina — nekakva pažljivo kreirana smirenost, s blagim mirisom cveća, soli i malo nostalgije, poput starinskog parfema Guerlain prožetog suncem.

Tu, na litici u Tangeru, iznad moreuza gde se Evropa i Afrika gledaju preko mora, Iv Sen Loran je nekada pronalazio svoj mir.

Vila, čije ime znači „Kuća sreće“, dugo je bila utočište Sen Loranu i Pjeru Beržu, njihov privatni svet daleko od opijajućeg haosa Pariza i raskošne uzdržanosti Marakeša.

Sada je otvorena za nas ostale — odnosno, za one srećnike koji uspeju da rezervišu jedan od svega 12 apartmana u ovom besprekornom, gotovo nečujnom utočištu sa dva bazena, na samoj ivici sveta.

Novi domaćin je Džasper Konran, britanski dizajner i iskusni hotelijer koji je već uspeo da preobrazi jednu kuću iz 17. veka u Marakešu u oličenje suptilne savršenosti. Konran je ovoj vili Mabrouka pristupio ne kao praznom platnu već kao krhkoj relikviji koju treba oživeti.

„Sen Loran je želeo da oživi eleganciju svog detinjstva u Oranu“, kaže Konran za Vogue Arabia. „Kuća je glamurozna u svojoj čistoći i jednostavnosti. Ne marokanski dvorac, već mediteranska kuća sa blagim nijansama Maroka. Nostalgija između dva rata. Iskrica. Sjaj.“

Ovoj nekada privatnoj rezidenciji trebala je kompletna obnova, od korodiranih cevi do diskretno dodatih novih struktura po celom imanju. Originalne pločice na podu su sačuvane; takođe i visoki plafoni i silueta bivšeg života ovog doma.

Sobe odišu nežnim belinama i tihim zelenim tonovima, plavom i bež — bojama koje nisu izabrane da se takmiče s okruženjem, već da mu se poklone.

„Bela je olakšanje od toplote i kontrast zelenilu vrta“, kaže Konran.

Dizajn ove kuće je svojevrsna lekcija iz uzdržanosti: mauritanski tepisi pod nogama, stolice tapacirane plišem, pokrivači od kašmira i antičke vezene tkanine koje deluju više kao tačka na kraju rečenice nego kao ukras. Svaki šav i pruga šapuću, nikad ne viču.

Kao i odeća Iv Sen Lorana, kuća je ozbiljna, ali senzualna. I baš kao što je svaki porub nekada brižljivo krojen u ateljeu, tako je i ovde sve pažljivo osmišljeno: Konran je dizajnirao posuđe, posteljinu, nameštaj.

„Želim da se gosti osećaju umireno, potpuno zbrinuto — ali nikada previše dotaknuto. Sve bi trebalo da deluje neprimetno.“

I zaista, vila Mabrouka nije hotel koji očajnički traži da bude objavljen na Instagramu — iako verovatno hoće. To je hotel koji zavodi polako. To je mesto na kom počnete da planirate povratak već na polovini boravka. Možda ćete dane provoditi plivajući u tišini. Možda ćete lutati strmim uličicama u Tangeru. A možda ćete jednostavno sedeti u vrtu gde je Sen Loran nekada čitao Koktoa i pušio u lanenoj odeći.

Ovo nije mesto gde dolazite da budete viđeni. Ovo je mesto gde se setite ko ste bili pre nego što ste morali da postanete nešto. Modni dom koji je ponovo rođen — ne kroz spektakl, već kroz dušu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram