Ova kuća na ostrvu Krk otkriva kako izgleda kada vrhunski arhitekta sebi pravi mesto za život

Barbara Turčić Gajzler je sa nama podelila kako je izgledala adaptacija kuće u Vantačićima koja je izgrađena još 1967. i od tada nikada nije bila obnavljana. Projekt je realizovan unutar postojećih gabarita građevine, što je od samog početka odredilo način obnove njenog studija za projektovanje Marconico.

"Vreme ostavlja trag na svakoj kući i upravo su ti tragovi često njena najveća vrednost. Kuća koja postoji gotovo šest decenija već nosi svoj identitet i mislim da ga nije potrebno izbrisati kako bi postala savremena. Upravo suprotno - najbolje adaptacije nastaju kada poštujemo ono što je kuća već proživela i na tome gradimo njeno novo poglavlje.

Moj cilj nije bio stvoriti novu kuću, nego postojećoj dati novi život, prilagođen današnjem načinu stanovanja, a da pritom zadrži svoj karakter i odnos prema mestu. Adaptaciju ne doživljavam kao kompromis u odnosu na novogradnju. Naprotiv, ona često traži više promišljanja jer svaki zahvat treba poštovati ono što već postoji, a istovremeno prostoru dati novu kvalitetu. Kada se pronađe ta ravnoteža, nastaju prostori koji imaju dubinu i autentičnost koju je teško postići kada krećete od praznog papira", kaže Barbara Turčić Gajzler.

Kako izgleda kada arhitekta pravi kuću za sebe

Barbara dalje priča o tome da svaki projekt započinje razumevanjem ljudi koji će u tom prostoru živeti. U većini slučajeva to znači pažljivo slušati investitora, njegove potrebe i način života.

"Ovde je situacija bila drugačija jer sam investitor bila ja. To mi je dalo retku priliku da prostor oblikujem potpuno slobodno, bez kompromisa, sledeći vlastitu viziju od početka do kraja.

Nisam razmišljala o tome kako stvoriti kuću koja će ostaviti utisak, nego dom u kojem će biti ugodno živeti. Arhitektura je za mene uvek alat, a emocija cilj. Zato su sve odluke - od organizacije prostora do odabira materijala i odnosa enterijera s eksterijerom - proizlazile iz pitanja kako želim živeti u toj kući i kako želim da se ljudi u njoj osećaju", kaže ona.

Dobar projekt ne počinje crtanjem kuće. Počinje razumevanjem mesta. U ovom slučaju upravo je teren bio jedan od najvećih izazova. Parcela savladava gotovo deset metara visinske razlike, a okolina je godinama bila potpuno zapuštena.

"Umesto da pokušam nametnuti arhitekturu terenu, želela sam da kuća prirodno sledi njegovu konfiguraciju. Svaka terasa, svaki spoljni prostor i svaki pogled nastajali su kao odgovor na ono što je mesto već nudilo.

Jednaku pažnju posvetila sam i pejzažu. Po prvi put sam, u saradnji sa španskim rasadnicima, razvijala celovit projekat hortikulture jer sam želela da vrt bude sastavni deo arhitekture, a ne nešto što se uređuje nakon završetka kuće. Verujem da se kvalitet prostora ne završava na zidovima. On nastaje tek kada arhitektura, vrt, svetlo i priroda deluju kao jedna celina.

Projektovanje vlastitog doma posebno je iskustvo jer odluke ne donosite samo kao arhitekta, nego i kao osoba koja će u tom prostoru živeti svaki dan. Upravo zato ovakvi projekti najiskrenije govore o tome u šta kao arhitekta verujete. Za mene je to bila prilika oblikovati prostor koji odražava moje razumevanje arhitekture - ne kao sredstva za stvaranje dojma, nego kao okvira za kvalitetniji život", otkriva Barbara.

Materijali koji dominiraju u eksterijeru i enterijeru

Ona kaže i da materijale nikada ne bira samo zbog njihove estetike, nego zbog odnosa koji stvaraju s mestom na kojem se kuća nalazi.

"Važno mi je da arhitektura deluje prirodno i da poštuje lokalni kontekst. U eksterijeru dominiraju kamen, drvo i prirodne teksture karakteristične za mediteransko podneblje, dok se u enterijeru isti pristup nastavlja kroz prirodne materijale, neutralnu paletu boja i jednostavne, bezvremenske forme."

Mediteranski stil na savremen način

Kuća je zadržala svoj mediteranski karakter, ali je kroz adaptaciju dobila savremeniji izraz. Arhitektica nije želela da menja njen identitet, nego da ga pročisti, naglasi ono što je vredno i prilagodi ga današnjem načinu života.

Isto važi i za vrt. Nije zamišljen kao odvojeni element, nego kao prirodni nastavak kuće. Kroz mediteransko bilje, prirodne materijale i pažljivo oblikovane spoljne prostore stvoren je osećaj da arhitektura i krajolik pripadaju jedno drugome.

"Uvek težim stvarati prostore koji neće biti zanimljivi samo danas. Trendovi dolaze i prolaze, ali dom ostaje. Zato tražim rešenja koja neće brzo dosaditi, nego će s vremenom dobijati na vrednosti. Mislim da je upravo bezvremenost jedna od najvećih kvaliteta koje arhitektura može imati."

Barbara ne misli da postoji recept za savršen balans između tradicionalnog i savremenog. Svaki projekt traži svoj odgovor, a on uvek proizlazi iz mesta, vremena i ljudi za koje nastaje.

"Nedavno me je inspirisala misao Valentina Garavanija da je elegancija ravnoteža između proporcije, emocije i iznenađenja. Iako govori o modi, mislim da se jednako može primeniti i na arhitekturu. Proporcija prostoru daje sklad, emocija je razlog zbog kojeg ga pamtimo, a iznenađenje je onaj nenametljivi detalj koji mu daje karakter.

Za mene je upravo emocija ono što povezuje staro i novo. Tradicija prostoru daje dubinu i identitet, savremena arhitektura odgovara na način na koji danas živimo, a emocija stvara most između njih. Kada je pronađete, više ne razmišljate o tome da li je prostor tradicionalan ili moderan. Jednostavno osećate da je skladan i da u njemu želite da budete", priča Barbara Turčić Gajzler.

A kako bira kolorit nameštaja i detalja, šta je inspiriše kada su boje u pitanju?

"Boje biram u odnosu na prostor, prirodno svetlo i materijale, nikada zasebno. Privlače me neutralni, bezvremenski tonovi jer stvaraju mirnu atmosferu i dopuštaju da arhitektura i priroda dođu do izražaja."

Trendovi koji dolaze i prolaze

Ljudi se danas slepo drže trendova čak i kada je opremanje kuća i stanova u pitanju. Pitali smo Barbaru koje trendove nikada ne bi prihvatila u prostoru u kojem živi.

"Ne bih rekla da postoji trend koji nikada ne bih prihvatila. Više me zanima ima li neko rešenje smisla u određenom prostoru. Trendovi dolaze i prolaze, ali ako ih sledimo bez razmišljanja, prostor vrlo brzo može izgubiti svoju autentičnost. Zato uvek nastojim da pronađem ravnotežu između savremenog i bezvremenskog i da stvaram enterijere koji će jednako dobro funkcionisati i godinama kasnije."