Prosečna temperatura u Stokholmu je -3, ali u ovoj kući je bez uključenog grejanja 20 stepeni

Čarls Sačiloto i Mari Granmar izgradili su staklenik oko svoje kuće u Stokholmu kako bi mesto na kom žive održavali toplim tokom cele godine.

"To je kao balončić", kaže Sačiloto o stakleniku.

Prosečna temperatura u Stokholmu, u Švedskoj, napolju se kreće oko -3 stepena Celzijusa, međutim, unutar "balona", temperature dostižu i do 20 stepeni. Ko bi rekao da će postavljanje staklenika imati takav efekat? Stari krov kuće je uklonjen i pretvoren u sunčani dnevni boravak sa ležaljkama, gde porodica može uživati u sunčanju, čitati knjige ili se igrati sa svojim sinom.

Kuća ipak ima izolaciju i grejanje jer kada temperature padnu u veliki minus, kuća postaje hladna. Jedina razlika između tipične kuće i ove je u tome što se grejanje ne uključuje toliko često. Takođe, Čarls i Mari mogu da uzgajaju sopstvenu hranu, kao što su krastavci, grožđe, smokve, paradajz i začinsko bilje, čak i tokom nordijske zime, dok u tipičnoj kući biljke ne bi preživele.

Par je bio inspirisan švedskim eko-arhitektom Bengtom Varneom koji je još 1974. dizajnirao prvi dom u stakleniku pod nazivom Nature House ili Naturhus.

Ova porodica je u početku tražila prazan plac za izgradnju svog Naturhusa, ali su umesto toga odlučili da ga naprave na zemljištu starog, malog letnjikovca u blizini Stokholma. Okružili su kuću staklenom pločom od 4 milimetra koja je koštala oko 84.000 dolara za instalaciju i ostavili dovoljno prostora za baštu koja se obavija oko kuće. Kako kaže Čarls Sačiloto u staklenoj bašt je sigurno živeti.

"To je sigurnosno staklo. Dakle, u principu, ne može da se slomi. Ako se to ikada dogodi, razbiće se na sitne komade da nikome ne naudi", rekao je on.

Pored toga, par je uspeo da preuredi spoljašnjost svog doma sa svim novcem koji su uštedeli korišćenjem solarne energije. Novu drvenu fasadu su prekrili samo lanenim uljem jer njihova kuća nije dolazila u kontakt sa kišom, snegom ili vetrom.

Ova porodica je izuzetno ekološki svesna. Kompostiraju sav baštenski i kuhinjski otpad, a sakupljaju i kišnicu za potrebe domaćinstva i zalivanje biljaka. Čarls, koji je inženjer, čak je redizajnirao kanalizacioni sistem kuće.

„Kanalizacija počinje sa toaletom koji odvaja urin i koristi centrifuge, cisterne, gredice i baštenska jezerca za filtriranje vode i kompostiranje ostataka", objašnjava on.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram