Zbog ove kuće komšije su htele da tuže arhitektu, a danas se smatra jednom od najlepših na svetu. Ne zna se da li je lepša spolja ili unutra

Pre nego što je kupio nekretninu, Geri je napravio spisak prednosti i mana. Među pozitivnim stvarima bile su jedinstveni krov od šindre, praktični zidovi od šperploče u radnoj sobi, odlična lokacija na uglu, visoki libanski cedrovi uz severnu granicu i veliki kaktus u dvorištu. Međutim, veliki minus bila je izgradnja novih stanova u okolini. Uprkos tome, Geri je kupio kuću i pretvorio je u neverovatno arhitektonsko delo koje i danas inspiriše arhitekte širom sveta i smatra se jednom od najlepših kuća u istoriji.

Pogled na kuću u Santa Moniki

Godine 1977. Frenk i Berta Geri kupili su roze bungalov iz 1920. Geri je želeo da isproba materijale poput metala, šperploče, lančanih ograda i drvenih okvira. Iduće godine odlučio je da promeni spoljašnji izgled kuće, ali je ostavio stari deo vidljivim. Nije dirao zadnju i južnu fasadu, a na drugim stranama dodao je nagnute staklene elemente. Iako je kuća renovirana pre nego što je Geri otvorio svoju arhitektonsku firmu, ovo je bio njegov prvi projekat koji je privukao veliku pažnju. Kako nije imao klijenta kojem je morao da udovolji, imao je slobodu da istražuje nove ideje i rizike. Iako nije imao puno novca, projekat je započeo sa jednostavnom kućom koju je njegova supruga našla po pristupačnoj ceni. Iako je planirao da kuću ostavi netaknutom, želeo je da doda nešto svoje, nešto što bi ostavilo njegov pečat.

*

Geri je kuću obložio slojevima jednostavnih materijala, uključujući valoviti metal, što je odražavalo njegov skroman budžet u to vreme. Metal je bio često smatran ružnim industrijskim materijalom, ali Geri je odlučio da dokaže da se može napraviti umetnost čak i od metala. Unutrašnjost je doživela velike promene – u nekim delovima kuće ogoljeni su zidovi kako bi se pokazale grede i drveni okviri, čime je prostor dobio osećaj nečega što je još u procesu nastajanja. Uz to, dodate su staklene konstrukcije koje su omogućile da unutrašnji prostor bude osvetljen svetlom i da se pogleda na drveće i nebo.

*

Dinamična igra pokreta i nedovršenosti

Rezultat je bila kuća koja se činila kao da je „složena“ sa puno truda i planiranja. Spoljašnji izgled stvorio je utisak da je kuća zarobljena unutar strane strukture. Unutrašnjost je bila otvorena, sa uklonjenim malterom čime su otkriveni drveni okviri, što je dalo kući osećaj kretanja, a Geri to naziva „kvalitetom skice“. Veza između stare kuće i novih delova stvorio je posebnu dinamiku, a prozori su doneli nadrealni efekat. Krovni prozori omogućili su sunčevoj svetlosti da prodre u kuću i obasja je.

Iako je kuća izazvala šok među komšijama, koji su bili ljuti i pokušali da tuže Gerija, kuća je privukla pažnju važnih klijenata. To mu je omogućilo da se posveti većim projektima, a ne samo manjim kućama. Godine 1991. i 1992. kuća je renovirana kako bi se zadovoljile promenljive potrebe porodice – dodat je bazen, garaža je pretvorena u gostinsku kuću, a dvorište je uređeno za veću privatnost.

O Frenku Geriju

Frenk Geri je kanadsko-američki arhitekta poznat po svojim neobičnim i kreativnim dizajnima. Rođen je 1929. godine u Torontu, a kasnije se preselio u Los Anđeles, gde je osnovao arhitektonski studio Gahry Partners. Njegovi radovi često koriste neuobičajene oblike i materijale poput metala i stakla, čime ruše tradicionalne arhitektonske norme.

Neka od njegovih najpoznatijih dela uključuju Gugenhajm muzej u Bilbau, Koncertnu dvoranu Volta Diznija u Los Anđelesu i Fondaciju Luj Viton u Parizu. Geri se smatra jednim od najuticajnijih arhitekata današnjice, a njegov rad nastavlja da inspiriše nove generacije arhitekata i dizajnera.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram