Mit: Masti su loše i bolje ih je izbegavati Istina: Masti nisu samo energija, one pomažu da vitamini A, D, E i K rade svoj posao
Godinama smo učeni da „bez” znači „zdravo“: bez šećera, bez glutena, bez masti. Posebno kod školskih užina, naučili smo da mastima zatvorimo vrata. Međutim, ono što ne znamo je da tako zatvaramo vrata i vitaminima A, D, E i K. Oni su rastvorljivi u mastima i tek uz male, pametno odabrane količine masti mogu da urade ono zbog čega su važni – da podrže normalan razvoj, imunitet i fokus tokom školskog dana dece.
Naše bake su to znale i naši roditelje su se uglavnom hranili „na kašiku“: jela su pripremljena na masti, a za doručak su imali jednostavno – hleb i mast sa paprikom. Danas, kada jurimo sa posla u vrtić, „grabimo“ jogurt sa oznakom 0% masti i „fit“ grickalice. Paradoks? Masti su upravo tu da pomognu da vitamini A, D, E i K uopšte rade svoj posao.
Promena ugla: masti kao logistika za vitamine
Masti nisu kalorijska „greška”, već prevoz za vitamine. Bez njih, ni najšarenije povrće ne može da „zasija” u organizmu. Paradajz i šargarepa jesu bogati provitaminom A, ali taj potencijal ostaje samo na papiru ako ih ne ispratimo sa kap-dve maslinovog ulja. Slično važi i za vitamin D (iz jaja i mlečnih proizvoda) i vitamin E (iz semenki i orašastih plodova): njihov efekat je potpuniji kada u obroku postoji mala, kvalitetna doza masti.
Mala korekcija, velika razlika
Poenta nije da jedemo više, već da ono što jedemo više vredi. Praktično, to izgleda ovako: integralna lepinja sa jajetom; kukuruzna tortilja sa tunjevinom; jogurt uz kašičicu mlevenih semenki; salata od paradajza uz kap-dve maslinovog ulja. Ne govorimo o prelivima koji „plivaju”, već o merama koje obroku daju trajanje, ukus i najvažnije mogućnost da vitamini A, D, E i K zaista odrade posao.
Kako birati masti sa smislom
Cilj je da se masti vrate kao diskretni saveznik. Kroz balans svih grupa namirnica, pametno porcionisanje, redovan ritam obroka i razumevanje uloga proteina, vlakana i zdravih masti pravimo male, svakodnevne izbore koji se računaju. Raznovrstan tanjir (boje, vlakna, proteini), uz prstohvat dobrih masti, obezbeđuje sitost, stabilniju energiju i bolju iskorišćenost navedenih vitamina. Fokus ostaje na kvalitetu i meri: maslinovo ulje, semenke, orašasti plodovi, riba, jaja i sve to u manjim količinama i u kombinaciji sa povrćem i celovitim žitaricama.
Zdravo rastimo bez zabluda
Akcenat je na znanju i na prepoznavanju uloge svih nutrijenata (uključujući masti), odabiru kvalitetnih namirnica i poštovanju dečijeg apetita i potreba u određenoj fazi razvoja. Kada ovakav način ishrane postane navika, prestajemo da jurimo „nula procenata” i počinjemo da gradimo tanjir koji ima smisla.
Na istim principima zasniva se i program Zdravo rastimo, deo globalne inicijative Nestlé for Healthier Kids koja roditeljima nudi jednostavne, primenljive smernice i pomaže im na putu ka zdravijim navikama.
Zaključak koji se pakuje u školski ranac
Najzdravija navika je ona koja traje. U praksi, to je užina koja je ukusna, jednostavna i promišljena, dovoljno raznovrsna da boje ostanu žive, a vitamini dobiju svoju ulaznicu. I zapamtiti da masti nisu neprijatelj; one su diskretni mehanizam zahvaljujući kojem male porcije prave veliku razliku i pomažu da deca zaista zdravo rastu.
