Regulisanje nivoa šećera u krvi ključ je dobrog života sa dijabetesom, a dobra ishrana je ključ za regulisanje šećera u krvi. Nema nikakve posebne dijete kod dijabetesa. Međutim, hrana koju jedete ne samo da pravi razliku u vašem kontrolisanju dijabetesa, već je povezana i sa tim kako se osećate i koliko energije imate.
Koliko treba da jedete i pijete zavisi od vaših godina, pola, od toga koliko ste aktivni i ciljeva koje želite da dostignete. Ali ne zaboravite, nijedna pojedinačna namirnica ne sadrži sve suštinske nutrijente koji su vašem telu potrebni.
Plan ishrane je vaš vodič kada, šta i koliko jesti da dobijete potrebne nutrijente držeći vaš nivo šećera u krvi unutar vašeg ciljnog opsega. Dobar plan ishrane uzeće u obzir vaše ciljeve, ukuse i način života kao i lekove koje uzimate.
Jedna od najvažnijih stvari je razumevanje ugljenih hidrata. Oni podižu vaš nivo šećera u krvi. Koliko brzo to čine zavisi od toga koja je hrana u pitanju i šta jedete sa njom. Na primer, pijenje soka podiže šećer u krvi brže od jedenja celog voća. Ishrana sa ugljenim hidratima sa hranom koja sadrži proteine, masti, ili vlakna usporava brzinu podizanja vašeg šećera u krvi.
Svi ugljeni hidrati utiču na nivo šećera u krvi i ukupan iznos ugljenih hidrata koji pojedete imaće najveći efekat na vaš nivo glukoze u krvi. Ako imate dijabetes tip 1, brojanje ugljenih hidrata u hrani koju jedete veoma je važno kako biste mogli da zadržite vaš nivo šećera u krvi stabilnim. To znači da insulin mora odgovarati iznosu ugljenih hidrata koje pojedete i popijete. Treba vremena i napora ali kada naučite kako da brojite ugljene hidrate, to vas može dovesti do bolje kontrole šećera u krvi.
Takođe vam daje veći izbor u pogledu kada – i koliko – da jedete. Možete uživati u posebnim prilikama i poslasticama menjajući doze insulina. Brojanje ugljenih hidrata i upotreba metode tanjira dva su uobičajeni alati koji vam takođe mogu olakšati planiranje obroka.
Za piće je svakako najbolji izbor voda jer ne sadrži kalorije niti ugljene hidrate i nema uticaj na nivo šećera u krvi. Uz ishranu veliku ulogu u regulisanju dijabetesa igra i fizička aktivnost. Biti fizički aktivan ima mnogo prednosti. Vaše telo postaje osetljivije na insulin, lakše kontrolišete nivo šećera u krvi, rizik od srčanog udara i nervnih oštećenja je manji, održavate zdravu telesnu težinu, osećate se srećnije i spavate bolje.
Cilj je da se postigne najmanje 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta. Jedan način da se to postigne jeste da pokušate da ubacite najmanje 20 do 25 minuta aktivnosti svaki dan. Takođe, u 2 ili više dana nedeljno uključite aktivnosti koje razrađuju sve glavne grupe mišića (noge, bokovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke).
Budite aktivni kod kuće. Možete da trčite u mestu, istežete ruke i noge, radite u vrtu ako ga imate ili usisavajte. Vaši ukućani će biti srećni zbog toga!
Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi.
MAT-RS-2100484 -0.1-10/2021
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
