Marieta Alesi je novinarka koja duže od decenije aktivno trenira i neretko svoja iskustva deli sa čitaocima. Ovog puta je prihvatila izazov koji je u potpunosti bio drugačiji od njene uobičajene životne i trening rutine.
Marieta je svoj dvonedeljni izazov detaljno opisala za portal Popsugar, a mi vam njenu priču prenosimo u daljem tekstu.
„Trenirala sam boks, trčala, dizala tegove – i od kada znam za sebe konstantno sam u pokretu. Jednom sam istrčala trku od 88 km u Serengetiju sa lavom, bizonom i zebrom. Dakle, možete zamisliti moj šok kada sam dobila izazov da se tokom dve nedelje odreknem ustaljenog načina života i da umesto toga prihvatim treninge niskog intenziteta.
Pam Gejzel, fiziološkinja u bolnici za specijalnu hirurgiju, definiše vežbe sa malim uticajem kao vežbe koje imaju malo opterećenje na mišićno-skeletni sistem, često predstavljene aktivnostima kao što su plivanje, vožnja bicikla, pilates, a jednostavan način da se utvrdi da li nešto ima mali uticaj: obično su to vežbe koje podrazumevaju da je bar jednu nogu na tlu u svakom trenutku. Gejzel mi je objasnila i da trening niskog intenziteta može stimulisati sve divne prednosti vežbanja, uključujući poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja, bolju regulaciju šećera u krvi, povećanu snagu i pokretljivost, bolji san i još mnogo toga. Prilikom ovih vežbi ne opterećujete zglobove, stoga su povrede ređe.
Ove prednosti su me posebno privukle – posebno bolji san, pošto često ne mogu da se opustim posle treninga visokog intenziteta.
Kako je bilo vreme da započnem eksperiment, odlučila sam da radim mešavinu treninga niskog intenziteta tokom prve nedelje, a da u drugoj ubacim i one sa visokim intenzitetom.
Nedelja 1: treninzi niskog uticaja, niskog intenziteta
Svoju prvu nedelju započela sam dugom šetnjom, klasičnom vežbom sa malim uticajem. Punih 20.000 koraka kasnije, osećala sam se ispunjeno i uprkos brdovitom terenu koji smo prešli, imala sam snage i elana da dogovorim šetnju i za dan posle. (Da sam pretrčala tu udaljenost, možda bih morala da se odmorim dan posle.)
Sledeće vežbe koje sam radila predstavljale su kombinaciju joge i vežbi za oblikovanje. Čas joge u 19:30 pratile su električne sveće i strunjače postavljene u slabo osvetljenoj prostoriji. Zaintrigirana, ali i iscrpljena nakon punog radnog dana, nisam mogla a da ne pomislim da su me te strunjače više privlačile za odmor nego za trening. Naš termin je počeo kratkom meditacijom, odmah nakon toga smo krenuli na joga vežbe, praćene tegovimaod 3kg i klizačima.
Čudno, uprkos aktivnom času, bila sam umorna od početka do kraja. Zatekla sam sebe kako zevam tokom čitavog časa dok sam prelazila iz jednog poteza u drugi. Bila sam opuštena, ali da li sam bila previše opuštena?
Tokom narednih nekoliko dana, nastavila sam sa dugim šetnjama – hodala sam oko dva sata dnevno, minimum. Lepo je što se u vreme koje provodim sa bebom uklapa i trening. Međutim, već je počelo da mi nedostaje da podignem nešto teško.
Dakle, prijavila sam se za novi trening.
Vežbe oblikovanja sa tegovima su mi savršeno legle, a i dalje su spadale pod trening niskog uticaja. Iako sam žudela za većim težinama, zatekla sam sebe kako zevam između serija. Nije bilo razloga da budem tako umorna – osim ako me ovi treninzi nisu ipak umorili.
Pam mi je predočila studiju objavljenu u Harvard Health Publishing, koja ukazuje da zevanje tokom vežbanja može biti napor da se ohladi mozak, u šta sam i poverovala.
Prvu nedelju sam završila još jednim časom joge. Sve je prošlo odlično, čak iako sam vežbala svaki dan tokom sedmice, lako sam pokretala telo.
Nedelja 2: Nizak uticaj, viši intenzitet
Pošto je pilates trening broj 1, znala sam da moram da ga dodam u svoj program, ali sam dodala balans dasku kako bih efikasno angažovala mišiće bez nepotrebnog stresa.
Osećala sam se energično i angažovano tokom časa. Ovaj trening je uključivao i opremu, kao što su diskovi, traka, pilates lopta i balans daska. Dopalo mi se što sam zaista osećala kako vežbe snažno pogađaju te manje mišićne grupe kroz pulsiranje — nešto što ne mogu uvek da radim tokom vežbi sa visokim uticajem. Da ne pominjem muziku i energiju, jer sa treninga sam izašla sa osmehom od uha do uha.
Primetila sam da počinjem da se navikavam na ove vežbe sa malim uticajem, ali mi je još uvek nedostajalo ono uzbuđenje dobrog starog kardio treninga. Moj mozak Jarca je cenio izazov i moji zglobovi su cenili lakoću.
Trening niskog ili trening visokog inteziteta
Ipak, odlučila sam da se prepustim novom mentalitetu, jer mi se svidelo da se osećam dobro i posle treninga.
Kao nekome ko je definisao kvalitet treninga prema količini znoja, u početku su treninzi niskog intenziteta delovali čudno.
Sa druge strane, prijala mi je činjenica da sam lepo spavala, a da sam se ujutro budila odmorna, bez bolova u zglobovima.
Međutim, jedva čekam da se vratim u ring i da ubacim još svojih treninga visokog intenziteta, ali mi je zaista drago što sam isprobala ovaj eksperiment i apsolutno ću uključiti više treninga visokog i niskog intenziteta sa malim uticajem u svoju rutinu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
