Sve su nas lagali za himalajsku so

himalajska so
Foto: Piotr Wytrążek / Alamy / Alamy / Profimedia

Istina ili zabluda?

Himalajska so je već neko vreme u vrhu liste namirnica koje su napravile pravi bum u svetu zdrave ishrane. Roze granule znatno skuplje nego klasična kuhinjska so osvojile su mnoge, a sve zbog tvrdnji da pomažu u očuvanju zdravlja, pre svega, jer sadrže 84 dragocena minerala neophodna telu.

Stidljivo u odnosu na sav taj marketing oko himalajske soli, povremeno do nas stigne i vest da na Himalajima zapravo nema solana i da so koju papreno plaćamo dolazi iz Poljske i sa drugih mesta, da je sve zabluda i da novac dajemo za tek nešto korisnih minerala u tragovima.

A šta kaže nauka na sve to?

Budući da postoji toliko vrsta soli, od morske, preko havajske, do himalajske, logično je pitanje koja je najbolja. U svima njima osnovni sastojak je natrijum hlorid, samo male količine drugih supstanci variraju, pišu na sajtu sciencebasedmedicine.

Roze himalajska so je dakle hemijski slična kuhinjskoj soli. Sadrži do 98 procenata natrijum hlorida. Ostatak čine minerali u tragovima, kao što su kalijum, magnezijum i kalcijum i oni toj soli daju svetloroze nijansu i specifičan ukus.

Ali što se tiče zdravstvenih benefita, pošto sadrži oko 98 procenata natrijum hlorida, to znači da ova so ima samo oko dva procenta minerala. S obzirom na relativno ograničene količine tih supstanci u količini soli koju inače konzumiramo, malo je verovatno da to može da nam pruži bilo kakve značajne zdravstvene koristi, piše medicalnewstoday.

Pritom, tvrdnje da himalajska so ima manje natrijuma od kuhinjske su takođe upitne. Kako je navedeno, obe imaju približno 98 procenata natrijum hlorida. Ali roze so obično je u većim kristalima od kuhinjske soli, pa tehnički može da sadrži manje natrijuma po kašičici.

Neki veruju i da roze so može da pomogne telu da postigne optimalnu ravnotežu tečnosti i spreči dehidraciju. Istina je da je natrijum neophodan za održavanje odgovarajućeg balansa tečnosti u telu, međutim, to važi za natrijum i iz drugih izvora isto kao i za roze himalajsku so.

S druge strane, kod himalajske soli treba paziti na unos joda. Jod je mineral koji je telu potreban za održavanje pravilne funkcije štitne žlezde i metabolizma ćelija. Veliki izvori joda su riba, morski plodovi, mlečni proizvodi i jaja. Jodirana kuhinjska so je još jedan uobičajeni izvor ovog minerala, a himalajska so sadrži manje joda od kuhinjske.

Trenutno ne postoje naučni dokazi koji bi pokazali da roze himalajska so pruža više zdravstvenih koristi od obične kuhinjske soli. Zamena kuhinjske soli roze granulama eventualno može pomoći da se smanji unos natrijuma, ali, kao i kod svake druge vrste soli, treba paziti na dnevni unos koji većina prekorači.

Pritom, pojedini naučnici tvrde da himalajska so, osim što nema dokazanih zdravstvenih benefita, sadrži niz radioaktivnih supstanci kao što su radijum, uranijum i polonijum, ali i supstance koje deluju kao otrovi, poput talijuma, srećom, u malim tragovima.

Zato himalajsku so ne treba gledati kao garant zdravlja dok se legitimnim kliničkim studijama ne dokaže suprotno, piše sciencebasedmedicine.

BONUS VIDEO: Hrana i zagađen vazduh – kako očistiti organizam

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram