Menopauza je period koji označava kraj menstrualnih ciklusa u životu žene i ujedno je završetak njenog reproduktivnog perioda, kada prestaje proizvodnja jajnih ćelija i polnih hormona. Ovaj proces praćen je čitavim nizom različitih promena koje mogu uticati na svakodnevni život žene. Šta treba da zante o menopauzi?

Menopauza je prirodni biološki proces, ali fizički simptomi, kao što su talasi vrućine i promene raspoloženja, mogu poremetiti san, smanjiti energiju ili uticati na emocionalno zdravlje. Za ublažavanje ovih znakova pomažu mnogi efikasni tretmani, od promena u načinu života do hormonske terapije.

Kada počinje menopauza?

Ovaj prirodni proces dijagnostikuje se kao 12 meseci bez menstruacije. Menopauza se može desiti u četrdesetim ili pedesetim godinama, ali sve više žena u tridesetim godinama ima prve znake menopauze. 

Koji su simptomi menopauze?

Kako se nivo estrogena kod žene s godinama smanjuje, moguće su različite promene. Mnoge žene doživljavaju blage simptome koji se mogu rešiti izmenama u načinu života, kao što je, recimo, izbegavanje kofeina. Nekim ženama uopšte nije potreban nikakav tretman, ali kod drugih simptomi mogu biti ozbiljniji.

Ovo su najčešće promene koje možete primetiti u menopauzi.

Fizički simptomi menopauze

Promena menstruacije: To žena obično prvo primeti. Menstruacije više nisu redovne, mogu biti kraće ili trajati duže. Možda ćete krvariti više ili manje nego obično. Sve su to normalne promene, ali da biste bili sigurni da nema problema, obratite se lekaru ako su vam ciklusi veoma blizu jedan drugom, ako imate jako krvarenje, ako menstruacija traje više od nedelju dana ili ako se javi nakon što više od godinu dana niste imali krvarenje.

Valunzi: Mnoge žene imaju nalete osećaja vrućine, koji mogu trajati i u godinama nakon menopauze. To može biti povezano sa promenom nivoa estrogena. Valunzi se obično manifestuju kao iznenadni osećaj toplote u gornjem delu ili celom telu. Tada je moguće da lice i vrat pocrvene, da se na grudima, leđima i rukama pojave crvene fleke. Može uslediti i jako znojenje i drhtavica. Ovi talasi vrućine mogu biti veoma blagi ili dovoljno jaki da vas razbude tokom noći. Obično traju između 30 sekundi i 10 minuta. Mogu se desiti nekoliko puta na sat, nekoliko puta dnevno ili samo jednom ili dva puta nedeljno.

Slaba kontrola bešike: Gubitak kontrole bešike naziva se inkontinencija. Tokom menopauze je moguće da ćete imati iznenadnu potrebu za mokrenjem, da urin procuri tokom vežbanja, kijanja ili smejanja. Prvi korak u lečenju inkontinencije je poseta lekaru. Infekcije bešike se takođe mogu javiti u srednjim godinama.

Problemi sa vaginalnim zdravljem i seksualnošću: Zbog menopauze vagina može postati suva, što seksualni odnos može učiniti neprijatnim. Takođe možete primetiti da vam se osećanja prema seksu menjaju. Lako se može desiti da ste manje zainteresovani za seks ili se pak možete osetiti slobodnije i seksepilnije jer posle jedne pune godine bez menstruacije više ne možete da zatrudnite. Ali ne zaboravite da seks bez zaštite sa sobom nosi i rizik od polno prenosivih bolesti.

Gojenje: Tokom menopauze je moguće da se ugojite u struku, da izgubite mišićnu masu, a dobijete masnoću. Moguće je da će vam se koža istanjiti, da imate problema sa pamćenjem, da se jave bol i ukočenost u zglobovima i mišićima.

Psihički simptomi menopauze

Promene raspoloženja: U menopauzi je moguće da se osetite i bolje i lošije raspoloženje nego inače. Uzroci mogu biti brojni, a idu u paketu sa uobičajenim situacijama u porodici s decom i roditeljima, stresom, osećajem umora… Razgovarajte sa svojim lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje o tome šta doživljavate i znajte da postoje tretmani koji mogu pomoći.

Problemi sa spavanjem: U srednjim godinama mnoge žene počinju da imaju problema sa snom. Moguće je da u menopauzi nećete moći da lako zaspite ili se budite prerano. Noćno znojenje takođe može da vas probudi. A ako se probudite tokom noći, možda ćete imati problema da zaspite. Zato gledajte da uveče idete u krevet u približno isto vreme, da ne dremate duže popodne, da izbacite telefon, tablet, TV iz spavaće sobe…

Ostali simptomi menopauze

Pored toga, kod nekih žena simptomi menopauze mogu biti i bolovi, glavobolja i lupanje srca. U tom slučaju se obavezno javite lekaru, posebno jer simptome menopauze obično uzrokuje promena nivoa hormona, pa je nepredvidivo koliko će često žena imati te simptome i koliko će oni biti ozbiljni.

Kako ublažiti simptome menopauze?

Na sreću, mnogi znaci i simptomi povezani sa menopauzom su privremeni, a uz to možete preduzeti određene korake da biste im smanjili ili sprečili efekte.

Kao pomoć kod valunga dobro dođe višeslojno oblačenje, čaša hladne vode ili boravak u rashlađenoj prostoriji. Pokušajte da tačno odredite šta izaziva talase vrućine. Kod mnogih žena okidači su topli napici, kofein, začinjena hranu, alkohol, stres, vruće vreme, boravak u toploj sobi.

Kod suvoće vagine možete da probate lubrikante.

Dobro se naspavajte  – izbegavajte kofein, koji može otežati spavanje, i izbegavajte da pijete previše alkohola, koji može da prekine san.

Vežbajte tokom dana, ali ne neposredno pre spavanja.

Probajte tehnike opuštanja. Duboko disanje i masaža mogu pomoći kod simptoma menopauze.

Ojačajte dno karlice. Vežbe mišića dna karlice, koje se nazivaju Kegelove vežbe, mogu pomoći kod urinarne inkontinencije.

Uravnoteženo se hranite. Uključite u ishranu raznovrsno voće, povrće i integralne žitarice. Ograničite unos zasićenih masti, ulja i šećera. Konsultujte se sa lekarom da li su vam potrebni suplementi kalcijuma ili vitamina D kako biste predupredili probleme sa kostima i osteoporozom.

Ostavite cigarete. Pušenje povećava rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, osteoporoze, raka i mnogih drugih zdravstvenih problema. Takođe, pušenje može pojačati valunge i dovesti do ranije menopauze.

Vežbajte redovno. Fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno čuva od srčanih bolesti, dijabetesa, osteoporoze i drugih stanja povezanih sa starenjem.

Estrogen u menopauzi

Hormonska terapija – terapija estrogenom je najefikasnija opcija za ublažavanje valunga u menopauzi. U zavisnosti od lične i porodične istorije bolesti, lekar može preporučiti estrogen u najnižoj dozi i najkraćem vremenskom okviru koji je potreban za olakšanje simptoma. Estrogen takođe pomaže u sprečavanju gubitka gustine kostiju. 

Dugotrajna upotreba hormonske terapije može imati neke rizike, ali lekar će proceniti šta je najbolje po vas.

Povratak menstruacija u menopauzi

Možda mislite da ste ušli u menopauzu ako niste imali menstruaciju nekoliko meseci. Međutim, i dalje je moguće imati menstruaciju do godinu dana nakon poslednje.

Posle 12 meseci bez menstruacije krvarenje nije normalna pojava. U većini slučajeva to krvarenje ipak nije ozbiljno. Međutim, potrebno je proveriti uzrok povratka menstruacije u menopauzi jer to krvarenje ponekad može biti znak raka grlića materice. Zato je uvek važno da se obratite lekaru ako primetite vaginalno krvarenje nakon menopauze.

Izostanak menstruacije i menopauza

U četrdesetim godinama menstrualni ciklusi mogu postati duži ili kraći, jači ili blaži, i više ili manje česti, sve dok na kraju – u proseku, do 51. godine – jajnici ne prestanu da oslobađaju jajne ćelije i menstruacija ne prestane.

Period bez menstruacije naziva se amenoreja. To je normalna pojava pre puberteta, tokom trudnoće, tokom dojenja, posle menopauze. U drugim slučajevima to može biti prvi simptom ozbiljnog poremećaja.

Ginekološki problemi u menopauzi

Manjak estrogena koji dolazi s godinama i menopauzom delom može da izazove vaginalnu atrofiju, hronične infekcije urinarnog trakta, urinarnu inkontinenciju, prolaps karličnih organa i krvarenje. Sve to može da jako utiče na kvalitet života žene.

Šta je postmenopauza?

Postmenopauza je period nakon menopauze, tj. vreme koje usledi nakon što je prošlo najmanje 12 meseci od poslednje menstruacije. Tokom ove životne faze simptomi menopauze, kao što su valunzi, postaju blaži ili nestaju. 

Međutim, žene u postmenopauzi su u većem riziku od osteoporoze i srčanih oboljenja, te je zato neophodno redovno brinuti o zdravlju.