Japanci se ubrajaju među najdugovečnije nacije, a to duguju specifičnom stilu života i načinu ishrane. Ne jedu hleb, doručkuju supu, a jelovnik im se sastoji iz mnogo fermentirsane i neprocesuirane hrane, povrća i žitarica. Meso i životinjske proizvode konzumiraju umereno, a voće i šećere minimalno.
Japansko ostrvo Okinava spada u jednu od takozvanih Plavih zona i ima najveći broj stogodišnjaka na svetu, kao i izrazito nisku stopu oboljevanja od raka, dijabetesa, artritisa i Alchajmera. Ukoliko želite da u svoj život unesete promene po uzoru na njih, pravi je trenutak da počnete da konzumirate neke od namirnica koje su svakodnevno na njihovom meniju.
Rezanci soba
Japanci jedu puno testenine u jelima kao što je ramen ili uz dodatak povrća i začina, ali rezanci soba svakako su među najzdravijima. Prave se od heljdinog brašna i sadrže proteine, B vitamine, kao i nutrijente koji snižavaju visoki pritisak i usporavaju starenje. Veština izrade rezanaca od heljde tehnika je koju nije lako savladati. Što je udeo heljde veći, to bolje, a rezanci će biti najukusniji ako ih kuvate u puno vode i poslužite odmah nakon ceđenja. Soba se najčešće kuva od tri do pet minuta. Pritom budite u blizini lonca jer ako se prekuvaju, neće biti ukusni.
Pročitaj i:
Miso pasta
Fermentirana pasta od soje smatra se jednom od najblagotvornijih namirnica u japanskoj gastronomiji jer sadrži žive kulture koje čuvaju probavu i imunitet, kao i mnoštvo vitamina i minerala. Osim čiste soje, miso može fermentirati s ječmom ili pirinčem pa varira po aromi, boji i ukusu. Miso je omiljen dodatak supama i umacima, a kako bi zadržao svoja svojstva, ne sme se prokuvati. Zato ga je najbolje pomešati s malo vode i dodati jelima pred kraj kuvanja. Najkvalitetnija miso pasta dobija se od organski uzgojene soje i kvalitetne soli s malo vode kako bi se očuvao intenzivni ukus. Fermentacija u bačvama ne sme se požurivati – „dva leta i dve zime“ potrebne su da se dobije izvrstan proizvod.
Umeboshi šljiva
Iako se povezuje sa šljivama, ume (prunus mume) zapravo je vrsta kajsije koja se u kineskoj medicini sušila, dimila i koristila kao lek pre 2.000 godina. Naziv „suve šljive“, dobile su zbog karakterističnog izgleda. Japanci su, nešto kasnije, uz so i listove biljke šiso promenili način pripreme i počeli da koristite umeboshi za zdrave tonike, prirodne konzervanse i sredstvo koje uklanja bakterije.
Samuraji su koristili umeboshi protiv umora, za snagu i energiju. Ovo je odličan prirodni antibiotik protiv brojnih tegoba i bolesti, zatvora i za zdravu probavu, kao i zdravlje jetre i krvnih sudova. Zbog obilja soli ne preporučuje se da se pojede više od jedne umeboshi šljive dnevno, a koristi se kao dodatak brojnim jelima, bilo usitnjena na komadiće ili u obliku paste.
Amazake
Amazake je izvorno bila tehnika fermentacije i konzerviranja hrane koju su Japanci koristili pre više od 1.700 godina kuvanjem pirinča, vode i gljivica koje koriste i za fermentaciju misa i sojinog umaka. Za osam do 10 sati nastao bi napitak prepun hranljivih sastojaka i dobrih bakterija, blagotvornih za imunitet. Amazake ima karakteristični slatkasti okus, a vekovim je bio omiljeno piće na japanskim ulicama. Poslednjih godina se vraća na velika vrata i prerasta u sve popularniji trend.
Alge
Alge se u Japanu jedu sveže ili sušene, u miso sipama, salatama ili sušiju. Postoji na desetine hiljada tog „morskog povrća“ koje nutricionisti smatraju jednim od najlekovitijih namirnica koje čiste organizam i brane od bolesti zahvaljujući nutritivno bogatom i raznovrsnom sastavu. Tamne boje i blagog mirisa po moru, wakame alge u Japanu su posebno popularne kao sastojak brojnih jela, ali i pomoć pri skidanju viška kilograma.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
