Hiperholesterolemija, najčešći nasledni poremećaj metabolizma lipida, pogađa značajan broj ljudi. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kaže da otprilike dvoje na svakih pet osoba ima visok nivo holesterola u krvi.
Visok holesterol može nas izložiti povećanom riziku od životno opasnih zdravstvenih stanja, kao što su moždani udar i kardiovaskularne bolesti. Zato je važno održavati ukupan nivo holesterola u krvi u normalnom rasponu.
Održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje i smanjenje konzumacije alkohola samo su neki od načina kako se zaštititi od hiperholesterolemije.
Ishrana je takođe ključan faktor. Konzumiranje hrane bogate vlaknima poput pasulja, ovsenih pahuljica i avokada može pomoći u održavanju nižeg nivoa lošeg LDL holesterola.
U tome se jako dobrim pokazalo i jedno povrće, a to je crveni luk.
Luk može smanjiti loš holesterol
Ako skuvate luk bez soli, hranljive materije koje sadrži uključuju kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum.
Luk takođe sadrži flavonoid poznat kao kvercetin. Naučnici su u studiji iz 2017. nastojali da bolje shvate kako kvercetin utiče na obrnuti transport holesterola, tj. proces u kojem telo uklanja holesterol iz ćelija. Otkrili su da je kvercetin pospešio prenos holesterola, snizio njegov nivo i poboljšao funkcionisanje dobrog HDL holesterola, piše N1info.hr.
Pokazalo se da čak i alternativni oblici nude iste prednosti, poput soka od luka bogatog kvercetinom koji značajno smanjuje nivo LDL-a kod pacijenata s blago povišenim holesterolom.
Mogu li suplementi s lukom smanjiti nivo holesterola?
Crveni luk je obično zanemaren u odnosu na crni i beli, što je šteta. A može pripremati na razne načine. Možete ga jesti sirovog, kuvanog, možete ga dodati salatama ili raznim kuvanim jelima.
Ako pak ne volite luk, ne brinite – dodaci ishrani na bazi luka takođe mogu sniziti nivo holesterola. Međutim, nije primećena povezanost između suplemenata na bazi luka i poboljšanja nivoa triglicerida, pa su i naučnici naglasili da je potrebno još dodatnih istraživanja.
Neki faktori mogu dovesti do povećanog rizika od hiperholesterolemije. To uključuje konzumaciju hrane koja je bogata transmastima ili zasićenim mastima, sedalački način života, pušenje, genetiku, starost i još mnogo toga (prema CDC-u). Prisutnost hroničnih zdravstvenih stanja takođe može biti faktor rizika, poput dijabetesa tip 2 ili gojaznosti, piše Health Digest.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
