Gojaznost je jedan od najozbiljnijih zdravstvenih izazova savremenog doba, a s njom se suočavaju milioni ljudi širom sveta. Iako se mnoge namirnice predstavljaju kao "zdrave", u praksi mogu imati suprotan efekat – naročito ako se konzumiraju često ili u velikim količinama.
Na primer, činjenica da neko piće sadrži voće ne znači automatski da je korisno po zdravlje. Voćni sokovi iz prodavnica često su prepuni šećera, što može doprineti gojenju, izazvati upalne procese u telu i povećati rizik od različitih oboljenja. Mnogi od tih sokova sadrže i veštačke zaslađivače, pa su daleko manje „zdravi” nego što na prvi pogled izgledaju.
Slična situacija je i sa biljnim mlekom – poput sojinog, bademovog ili zobenog – koje se često promoviše kao zdravija alternativa kravljem mleku.
Ipak, brojni proizvodi sadrže dodatne šećere, arome i aditive poput karagenana, koji može izazvati stomačne tegobe i, prema nekim istraživanjima, dugoročno doprineti razvoju određenih zdravstvenih problema. Preporuka je da birate biljna mleka sa što jednostavnijim sastavom – bez nepotrebnih dodataka.
Dijetalni proizvodi sa veštačkim zaslađivačima, kao što su aspartam ili sukraloza, često se biraju zbog niskog kalorijskog sadržaja. Međutim, njihova dugotrajna konzumacija može imati negativan uticaj na zdravlje, naročito na metabolizam i balans šećera u krvi.
Suvo voće važi za zdravu grickalicu, ali i ono nosi svoje izazove. Tokom procesa sušenja gubi se voda, dok se prirodni šećeri koncentrišu. Zbog toga su ove namirnice kalorične, pa njihov prekomeran unos može doprineti povećanju telesne mase, čak i kada nema dodatog šećera.
Umerenost i pažljivo čitanje deklaracija ostaju ključne navike za svakoga ko želi da vodi računa o ishrani i zdravlju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
