Namirnice za koje ste mislili da su štetne, zapravo su zdrave, a stručnjak objašnjava zašto bi trebalo da ih češće konzumirate.
Postoje namirnice koje imaju veoma lošu reputaciju. To su one koje obično stavljamo na „crnu listu nezdrave hrane“ i koje, ako ih uopšte konzumiramo, jedemo s osećajem krivice. Ipak, ta reputacija nije uvek zaslužena. Neke od ovih „problematičnih“ namirnica zapravo nisu toliko štetne kao što se misli – naprotiv, prema novijim studijama, mogu biti i korisne po zdravlje.
Većina nutricionista se slaže da etiketiranje hrane kao „dobre“ ili „loše“ nije od pomoći kada je u pitanju postizanje dugoročnih ciljeva ishrane. Kako kaže dr Stiven Dahmer, direktor Centra za integrativnu medicinu Endrju Vajl u Arizoni: „Pokušaj da se potpuno izbace određene namirnice iz ishrane najčešće izaziva nepotrebnu krivicu.“
Pristup sa zdravim razumom
Dr Dahmer ističe da bi trebalo sagledati širi kontekst u kojem se konzumira određena hrana i balans celokupne ishrane.
„Fokusirajte se na minimalno prerađene namirnice i slušajte signale koje vam telo šalje, kako biste podržali svoje zdravlje i blagostanje, dok uživate – umereno – u većini stvari.“
Na osnovu toga, evo liste 10 namirnica koje verovatno neopravdano smatrate lošim izborom, a koje zapravo mogu imati pozitivan efekat na zdravlje.
10 „zloglasnih“ namirnica koje su zapravo zdrave
Jaja
Smatrana bombom holesterola, ali brojna istraživanja pokazuju da jaja ne povećavaju ukupni nivo holesterola u krvi. Bogata su proteinima, zdravim mastima, vitaminima (A, D, E, B12), holinom i mineralima (selen, cink). Idealno je konzumirati ih kuvana, poširana ili kao kajganu – izbegavati prženje.
Krompir
Pogrešno etiketiran kao „prazan ugljeni hidrat“. Sadrži vitamin C, kalijum, vlakna, flavonoide i otporni skrob koji poboljšava zdravlje creva i osetljivost na insulin. Najzdraviji je kad se jede ohlađen i sa korom.
Kafa
Umereno konzumirana (do 4 šoljice dnevno), bogata je antioksidansima i povezana s manjim rizikom od Alzheimerove, Parkinsonove bolesti, srčanih problema i dijabetesa tipa 2.
Puter
Iako bogat mastima, sadrži korisne masne kiseline, vitamine A i E i CLA (konjugovana linolna kiselina) koja jača imunitet i ima antikancerogena svojstva. Najzdraviji je puter od mleka krava hranjenih travom. Umerena upotreba je ključ.
Sir
Dobar izvor kalcijuma, zdravih masti, proteina, vitamina B12 i fosfora. Fermentisani sirevi imaju probiotska svojstva. Mlečni proizvodi generalno mogu doprineti zdravlju creva i imuniteta ako se konzumiraju umereno i u kvalitetnoj formi.
Crveno meso
Iako kontroverzno, kvalitetno crveno meso je odličan izvor proteina, B12, gvožđa i cinka. Preporučena količina je 300–600 g nedeljno za odrasle osobe.
Punomasno mleko
Istraživanja pokazuju da mleko sa punom masnoćom može pomoći u prevenciji gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Količina i kvalitet su ključni – umereno konzumirati i kombinovati sa zdravim namirnicama.
Orašasti plodovi
Visoke kalorijske vrednosti (650–700 kcal/100 g), ali veoma korisni zbog zdravih masti, vlakana, vitamina i minerala. Poboljšavaju zdravlje srca, probavu i ravnotežu šećera. Idealna porcija: 28 g dnevno (šaka). Birati nesoljene i nepržene.
Crna čokolada
Bogata antioksidansima i polifenolima – dobra za srce, mozak i imunitet. Da bi bila zdrava, crna čokolada treba da sadrži najmanje 70% kakaoa. Mlečna i bela čokolada ne donose iste koristi.
Masna riba
Ribe poput lososa i sardina sadrže zdrave masti – omega-3 i mononezasićene kiseline, koje čuvaju zdravlje srca i mozga. Za vegane: slične masne kiseline se nalaze u lanenim semenkama, avokadu, orašastim plodovima i algama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
