Bobice koje limun pretvaraju u desert, patuljaste banane manje od prsta ili smrdljivi durijan s kojim je zabranjeno ući u avion dokazuju da priroda kreira najčudnije plodove.
Na svetu postoje desetine hiljada različitih vrsta voća, a koliko god bilo neobično, u raznim krajevima deo su svakodnevne ishrane – čak iako nama i ne izgledaju kao da su s ove planete.
Smrdljivac
Durijan je ogroman plod stabla Durio koje je bodljikavo spolja, a kremasto iznutra. Ovo neobično voće toliko smrdi da je zabranjeno uneti ga sa sobom u neke hotele i avione u jugoistočnoj Aziji. Njegov miris opisuju kao kombinaciju trulog luka, terpentina i kanalizacije, a ponekad se može osetiti i sa veće udaljenosti. Inače, to je azijski delikates koji baš zato mnogi žele da probaju. Dodaje se u sve – od palačinki preko sladoleda do sosa za testeninu, pišu na sajtu Pun kufer.
Pročitajte još:
Nacionalni ponos
Ackee, tropsko voće koje na Jamajci ima počasno mesto na stolu, u kombinaciji s usoljenom ribom njihovo je nacionalno jelo. Ta moćna kombinacija nalazi se i na jelovniku najbržeg čoveka na svetu – Useina Bolta. Iako se dobro snašlo na Jamajci, ackee potiče sa zapada Afrike, odakle je u karipsku zemlju stiglo pre oko 400 godina. Za razliku od azijske trešnje, ne sme se jesti sirov.
Kisele bombice
Asam kelubi, asam paya ili eleiodoxa možete probati na Borneu, ali svideće vam se jedino ako volite kiselo. Limun je mala beba za to neobično okruglasto voće prekriveno grubom korom koje ostrvljani kisele i koriste za kuvanje.
Lažni slatkiš
Pokok Ajaib ili čudesno voće raste za zapadu Afrike i u Aziji i ima zaista čudesne sposobnosti. Male crvene bobice sadrže mirakulin koji zavarava čulo ukusa tako da se gorko i kiselo čine kao slatko. Zbog toga se vekovima koristi kao zdrava zamena za šećer. Bobice su same po sebi kiselkaste, bez izraženih aroma i ukusa.
Kravlje vime
Solanum mammosum otrovno je voće koje u raznim jezicima ima brojne slikovite nazive kao što su bradavičasto voće, kravlje vime ili glava lisice, zbog specifičnog oblika.
Biljka se uzgaja u ukrasne svrhe, a u Aziji se smatra da donosi obilje. Solanum mammosum je iz porodice patlidžana, paradajza i krompira i nikako se ne sme jesti jer je otrovno – izaziva mučninu, povraćanje i probavne tegobe. Poreklom je iz Južne Amerike, ali se uzgaja i u Aziji, Meksiku i na Karibima.
Čudesno drvo
Na Filipinima možete pronaći calabash ili čudesno drvo na kom rastu veliki i okrugli zeleni plodovi koji mogu da teže i do osam kilograma. Osim što s njima sigurno možete vežbati ili kuglati se, na Filipinima se kora koristi umesto posuđa. Unutrašnjost je bela, bez izraženog ukusa i mirisa, ali ne preporučuje se da se jede u velikim količinama jer može izazvati mučninu.
Pinjakolada s drveta
Monstera deliciosa je voće uz koje bi trebalo da ide uputstvo za upotrebu. Nezrelo voće je prepuno oksalne kiseline, materije koja se koristi kao izbeljivač drveta. Oni koji pogreše i zagrizu ga pre nego što sazri rizikuju jaku iritaciju grla i kože. Međutim, zrelo voće je zaista ukusno.
Naučni naziv koji sugeriše da se radi o „ukusnom čudovištu“ ime duguje neobičnom, rupičastom izgledu zbog kog se naziva i „švajcarskim sirom“. Neke od biljaka iz te čudovišne porodice koriste se kao ukrasno bilje, ali ne donose plod. Kad je potpuno zrela, monstera nudi prekrasnu kombinaciju jakih tropskih ukusa poput ananasa, kokosa i banane. U Meksiku, Gvatemali, Panami i Kostariki obično se jede samo ili koristi za džemove i služi se s kremovima i sladoledima.
Neobične mahune
Iza naziva mesquite krije se oko 40 vrsta različitih vrsta niskog drveća koje raste u sunčanim i suvim delovima Amerike. Mahune koje rastu na stablima jedu se kao voće, ali znazno češće se melju u brašno. U mahunama se nalaze semenke veličine onih u jabukama, samo što su žućkaste. Ukus voća podseća na kukuruz ili grašak, a s obzirom na tvrdu, vlaknastu teksturu, mahune je bolje iskoristiti za napitke poput zamene za kafu ili pak bezglutensko brašno.
Patuljaste banane
Banana hiljadu prstiju jedna je od neobičnih vrsta banana, kojih ne nedostaje na svetu. Minijaturne banane od tek nekoliko centimetara fine su i slatke, a rastu u ogromnom grozdu s čvrsto zbijenim stotinama banana koji može da bude dugačak i nekoliko metara. Iako izgledaju kao voće po meri nekih patuljastih bića, ljušte se kao i svaka druga.
Drvo znanja
Coco de mer je najveći orah i najteže voće koje raste na Sejšelima, a krase ga slikoviti nazivi poput daminog voća ili zadnjice. Osim samog izgleda, neobične su i ostrvske priče koje kruže oko tog divovskog voća. Prema narodnim legendama, ogromni orasi dolaze s dna okeana, drugi ga smatraju rajskim voćem, čak i nazivaju plodom znanja. Priča se i da je morski kokos uklet, a koristio se i za razne rituale, pa i kao lek protiv otrova.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
