Postoji nešto neprocenjivo u onim malim trenucima koje posvećujemo sebi. Ja sam od onih žena koje veruju u svakodnevne radosti – bilo da je to miris sveže skuvane kafe ujutru, sunčevi zraci koji padaju na kuhinjski sto, omiljena pesma u pozadini… ili savršen kroasan uz pauzu koju ne preskačem ni kad je dan gust.
Volim da sebi ugodim. Ne iz hira, već iz principa. Jer verujem da zaslužene pauze nisu luksuz, već način da ostanem povezana sa sobom. Zato sam, priznajem, sa oduševljenjem otkrila novi Milka čoko kroasan – meki, vazdušasti i pun neodoljive čokolade od alpskog mleka, baš one po kojoj Milku svi znamo. On je moj mali podsetnik da stanem. Da udahnem. Da se nasmejem, makar i sama sa sobom.
Jedan od mojih omiljenih trenutaka nedavno se dogodio potpuno spontano. Bio je utorak, sasvim običan, pomalo haotičan. Kiša je sipila po prozorima, a ja sam trčala između obaveza, mokrih cipela i zvukova notifikacija. I onda – kao neko čudesno zatišje – sednem u auto, otvorim torbu i pronađem Milka kroasan koji sam zaboravila da sam ponela. Samo pet minuta u tišini, uz miris čokolade i ritam kiše, bilo je dovoljno da se sve vrati na svoje mesto.
Kod mene, pauza ne znači prekid – već punjenje baterija. To je moj mali ritual. Otvorim prozor, udahnem miris dana, pustim omiljenu playlistu i uzmem svoj Milka kroasan. Nekad biram onaj sa čokoladom, kad mi treba bogat, topao ukus koji budi sva čula. A nekad mi više prija verzija sa vanilom – nežna, meka i lagana, kao da mi šapuće: „Uspori, uživaj.“
Volim što je kroasan pojedinačno upakovan, pa ga lako ponesem sa sobom kad idem na posao, u šetnju, ili čak kad putujem. U torbi mi je uvek jedno mesto rezervisano za „moj trenutak“. I još ima praktičnu papirnu podlogu – bez nereda, samo čisto zadovoljstvo. Mali, pažljivo osmišljen detalj koji čini razliku.
Sećam se jednog jutra kada sam zakasnila na jutarnji sastanak jer sam odlučila da ne preskočim doručak. Iako sam znala da ću utrčati zadihana, nisam požurila. Umesto toga, sela sam pored prozora, pojela kroasan, popila kafu i krenula s osmehom. Jer šta vredi trčanje kroz dan ako u njemu nema ni trunke uživanja?
Moji dani su ispunjeni, ali uvek ostavljam prostor za te nežne, lične trenutke. Ponekad je to ceo sat tišine uz knjigu, a ponekad pet minuta uz kafu i Milka kroasan. Nije stvar u vremenu – već u pažnji. U tome da zastaneš i stvarno budeš tu. Da uživaš svesno. Jer ne trčimo maraton – živimo dan po dan, i zaslužujemo male slatke pauze koje sve čine lakšim.
I zato, ako me pitaš koji je moj recept za dobar dan – reći ću ti: nežna muzika, topla kafa, Milka čoko kroasan i pet minuta koje pripadaju samo meni. Jer male radosti, kada ih neguješ, postaju najlepši deo svakodnevice. A Milka me podseća da su ti trenuci uvek nadohvat ruke – samo ako odlučimo da ih primetimo.
