Bogat proteinima, kalcijumom, vitaminima i esencijalnim aminokiselinama, sir je vrlo kalorična hrana, a može biti bogat mastima i natrijumom.
“Ako uživate u siru i volite ga, može vam biti značajan izvor proteina i kalcijuma. Važno je da s njim ne preterujete, jer može uključiti i velike količine unesenih kalorija”, rekla je za CNN Lurdes Kastro Mortiljaro, registrovana dijetetičarka i direktorka NYU Food Laba, prenosi N1.
“Protein koji se nalazi u siru dobra je alternativa onima dobijenim iz mesa, jer je takođe životinjskog poreklom i sadrži sve esencijalne aminokiseline koje su telu potrebne, ali ih ne može sintetizuju samo”, kaže ona.
“To čini sir potpunim proteinom”, dodala je.
“Međutim, kao i kod svih stvari o prehrani, ukupna ravnoteža onoga što jedete iz dana u dan bi trebala da utiče na to koliko sira konzumirate”, objasnila je i dodala:
“Morate na to gledati u kontekstu toga što se još događa u vašem životu. Što još stavljate na tanjir? Ne treba vam previše da biste postigli pozitivne rezultate.”
Koji je sir najzdraviji? Odgovor ovisi o specifičnosti vašeg tela i njegovim prehrambenim potrebama, ali evo nekoliko saveta stručnjaka.
Rikota pobeđuje
I Mortiljaro i Martorano, slažu se da je rikota pobednik po pitanju zdravlja.
Naziv sira u prevodu znači “opet kuvan”, a Mortiljaro je objasnila da se autentična rikota proizvodi tretiranjem surutke koja ostane nakon zgrušavanja mleka (kao što je ovčje mleko) kako bi se dobio sir.
Rikota ima visoku koncentraciju proteina surutke koji se lako apsorbuje u telu.
“Protein surutke je jedan od oblika proteina koji se najviše apsorbuje i sadrži vrlo širok raspon aminokiselina”, rekla je Martorano. “Dakle, ovo je najbolja opcija za nekoga ko želi da izgradi mišiće, snagu, a istovremeno izgubi masnoću i težinu.”
Tvrdi sir je odličan, ali postoji caka
Martorano veruje da su tvrđi sirevi kao što su parmigiano, pecorino ili gauda takođe među najzdravijim opcijama, ako se konzumiraju umereno. Budući da sadrže manje vode i više su koncentrisani, “tvrdi sirevi će imati više kalcijuma, a verovatno ćete se zasititi manjim količinama, tako da ne konzumirate previše”, rekla je.
Međutim, budući da su koncentrisani, tvrđi sirevi takođe mogu imati veći sadržaj natrijuma od mekših.
“Ako ste hipertonični, morate da kontrolišete unos natrijuma ili možda imate problema s bubrezima, verovatno bi bilo bolje odabrati mekši sir”, rekla je Castro Mortillaro.
Sir koji treba izbegavati
Ako je moguće, klonite se procesuiranih sireva, uključujući sir u limenci, pojedinačno zamotane kriške i one blokove koje čak ni ne treba hladiti.
“Sir koji može da se cedi, američki sir, čak i krem sir, osiguravaju minimalno proteina za puno veći sadržaj masti i natrijuma”, rekla je Martorano.
Neke od sorti topljenog sira nisu čak ni tehnički klasifikoven kao “sirevi”, već kao “pasterizovani procesuirani sir” ili “pasterizovani proizvod od procesuiranog sira”, zavisno o procentu stvarnog sira koji sadrže, uz druge sastojke, prenosi Index.
“Sveže je uvek bolje, a umerenost je ključna”, kaže Martorano, a piše CNN.
