Za samo 5 minuta truda dnevno dobićete napitak prepun dobrih bakterija koji ima blagotvorno dejstvo na čitav organizam. Potreban vam je starter koji ima neograničen rok trajanja – i malo mleka.
Kefir je prirodni „antibiotik“ prepun dobrih bakterija koje blagotvorno deluju na organizam, od poboljšavanja probave do ublažavanja intolerancije na hranu, alergija i jačanja imuniteta. Taj napitak smanjuje rizik od upalnih procesa u telu, detoksikuje i podstiče mršavljenje. Koristi se protiv gastritisa i čira na želucu, visokog pritiska, kao i problema s jetrom; poboljšava opšte stanje organizma.
Lista zdravstvenih koristi od kefira je duga jer je zdrava crevna flora sigurno bar polovina zdravlja. Ali nije svaki kefir isti – industrijski proizveden napitak koji pronalazimo u radnjama nema koktel sastojaka koji bi efikasno uticao na zdravlje. Iako je dobra alternativa nezdravim pićima, kupovni kefir ne može se uporediti s domaćim – pogledajte kako kefir pravi domaćica Svetlana Živković.
Kako se pravi kefir?
Da biste napravili domaći kefir, biće vam potreban starter, odnosno mekana zrnca koja se hrane i razmnožavaju u mleku – i nemaju rok trajanja. Kefirna zrnca su želatinozne, elastične strukture koje podsećaju na zrna karfiola i predstavljaju mešavinu bakterija i kvasaca.
Kefirna zrnca ne mogu se kupiti u radnji, najčešće „kruže“ među vlasnicima koji lako odvoje deo i proslede ga dalje, piše Pun kufer.
Na internet stranicama možete pronaći one koji će vam ih poslati poštom, najčešće u malo mleka. Ako ste dobili zaleđena zrnca, potrebno je nekoliko dana da se vrate u formu i aktiviraju. Stavite ih u teglu s mlekom, a nju poklopite, ali je nemojte zatvoriti.
Pročitajte još:
Ostavite na sobnoj temperaturi 24 sata. Tokom leta kad su temperature više i 12 sati može biti dovoljno. Zrnca potom procedite i prvi kefir bacite, pa ponovite postupak još dva puta. Kad dobijete kremasti i lagano penasti napitak, starter se oporavio.
Kašiku zrnaca stavite u teglu i dolijte oko 3 dl hladnog mleka. To može biti kravlje, kozje ili koje god vam odgovara – slobodno eksperimentišite. Prema iskustvima, najukusniji je kefir od neobranog mleka. Vreme stajanja zrnaca u mleku možete i prilagoditi ukusu jer napitak vremenom postaje kiseliji.
Ne brinite ako se odvoji surutka, promešajte napitak i procedite ga kroz cediljku nešto širih rupa. Zrnca prebacite u čistu teglu, prelijte novim mlekom, a kefir stavite u frižider i čuvajte ga nekoliko dana.
Počnite s manjom dozom
Uz malo strpljenja i pažnje kefirna zrnca traju večno. Kad narastu i udvostruče se, zrnca možete zamrznuti u plastičnoj kesi. To možete učiniti tako da ih pomešate s malo mleka ili isperete u hladnoj vodi, lagano prosušite papirom pa čvrsto zatvorite u kesi da nema vazduha i zamrznite. Zrnca možete i proslediti dalje.
Ako prvi put pijete domaći kefir, nemojte preterivati s količinama jer se mijenja crevna flora pa dopustite telu da se navikne. Za početak uzmite pola šoljice kako biste proverili kako reaguje organizam, pa polako povećavajte dozu.
Oni koji ga uzimaju u terapijske svrhe piju do litre dnevno, najbolje ujutro na prazan želudac ili pre spavanja. Zrenjem se količina laktoze smanjuje na minimum pa ga piju i oni koji imaju slabu toleranciju na mleko.
