Cena organskih jaja u beogradskim radnjama kreće se od 40 do 80 dinara po komadu, što znači da za karton od 10 jaja treba da odvojite i do 800 dinara. S druge strane, domaća koja se mogu naći u ponudi koštaju između 30 i 50 dinara, a postavlja se pitanje koja opcija je bolja, hranljivija, zdravija, pouzdanija?
Spadam u one ljude koji, u različitim oblicima i jelima, jedu jaja svakog dana. Zbog toga su mi njihov kvalitet i ukus izuzetno bitni, pa se koliko god mogu odlučujem za domaću opciju.
Koke u mom selu, u domaćinstvu moje porodice, slobodno šetaju, jedu semenke, insekte, gliste, svežu travu, grickaju čak i povrće iz baštice, kukuruz, suplement od koprive koji pravi moja mama. One žive na suncu i trče po ceo dan. Kako kažu istraživanja, ovo rezultira jajima bogatijim kalcijumom, luteinom, vitaminom A, vitaminom E i vitaminom D. Imaju manje zasićenih masti i holesterola, bogatije su omega-3 masnim kiselinama koje su esencijalne za vašu svakodnevnu funkciju. Zanimljivo je da su u vremenu u kojem i ljudi na primorju pate od nedostatka vitamina D, upravo jaja iz prirode jedan od najboljih izvora ovog vitamina D.
S druge strane, jaja iz radnje obično nose koke koje su zatvorene u kaveze ili žive u velikim zatvorenim štalama (to su ona koja su na kutijama u marketu označena sa „slobodno kretanje“), nikada ne vide sunce, pa u njima nema vitamina D.
Razlika je uočljiva već na prvi pogled:
U poređenju sa jajetom iz radnje, ovo levo, domaće, bogatije je bojom, ali i gustinom žumanca, svežinom i debljinom ljuske i pouzdano znam da ga je koka snela svega nekoliko dana pre nego što je završilo u mom tanjiru. Za ovo desno ne postoji transparentna informacija u vezi s tim koliko je dug bio njihov put od kokoške do rafova prodavaca. Jedina oznaka koju imam na kutiji je kada je spakovano, a to o svežini ne govori mnogo. Naprotiv, nekad je potrebno i nekoliko nedelja za transport od proizvođača do distributera i prodavaca.
Osim toga, domaće žumance je kremastijeg ukusa i gušće konzistencije, pa se teže razbija prilikom spremanja.
Domaća jaja i opasnost od salmonele
Ipak, uvek je sigurnije koristiti jaja koja su pregledana i imaju odgovarajući kontrolni znak sanitarne inspekcije. Domaća jaja nose veći rizik jer nisu sanitarno pregledana, pa ih treba tvrdo skuvati. Pošto skoro sve salmonele uginu na 71 stepen, jaje treba kuvati dok žumance ne postane tvrdo (šest do sedam minuta). Jer, kada se jaje kuva rovito, u centru žumanceta se postiže temperatura od samo 43 stepena. Pri prženju, kajgana ne sme da bude žitka, ispričali su stručnjaci za portal Yumama.
Oni ističu da je pri kupovini jaja uvek potreban oprez, isto kao prilikom kupovine svežih pilića ili mesa. Kada se izlegu, jaja su zaštićena takozvanom kutikulom, zaštitnim omotačem na površini ljuske, koji predstavlja prirodnu liniju odbrane od ulaska bakterija kroz pore. Ako se ona razori, sigurnost jaja je smanjena. Jaja sa farme se peru, ali se naknadno prskaju mineralnim uljima – da bi bila zaštićena u procesu distribucije, što ih čini sigurnijim izborom.
Podsetite se i koji je najzdraviji način pripreme jaja. ali i koliko jaja možete pojesti dnevno, a da vam ne skoči holesterol.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
