Legitimno je zapitati se da li često konzumiranje slatkiša, sa ili bez kalorija, može povećati naklonost i apetit za slatkim proizvodima? Kao i to, i da li redovna upotreba niskokalorijskih zaslađivača u mnogim namirnicama i pićima može dovesti do takve situacije?
Mnoga nedavna istraživanja bavila su se upravo ovim pitanjima. Trenutni naučni dokazi ne podržavaju teoriju da redovno izlaganje slatkom ukusu uopšteno, ili slatkišima bez kalorija, dovodi do pojačanog apetita i/ili konzumiranja hrane i pića zaslađenim šećerom. Ono što su laboratorijske i terenske studije pokazale je da redovno izlaganje dovodi do zasićenja. Zato, izlaganje slatkom ukusu iz dijetalnih proizvoda sa malim količinama šećera, odnosno zaslađenim niskokalorijskim zaslađivačima, može ne samo da smanji potrošnju slobodnih šećera, već može i da zadovolji želju za slatkoćom iz drugih izvora.
Brojne naučne studije koje su koristile različite metodološke pristupe kod specifičnih tipova potrošača (muškarci, žene, neuhranjeni, gojazni, ljudi koji nikada nisu bili gojazni, prethodno gojazni, itd.), ispitivali su uticaj niskokalorijskih zaslađivača na želju za slatkim. Postojeće studije donose dosledne zaključke: kratkoročna ili dugoročna upotreba niskokalorijskih zaslađivača ne pokazuje direktnu povezanost sa povećanim apetitom generalno ili specifičnom željom za šećerom ili slatkim proizvodima. U stvari, mnogo češći slučaj je bio da je upotreba niskokalorijskih zaslađivača povezana sa smanjenjem želje za slatkišima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
