Možda zvuči pomalo čudno, ali parmezan trenutno živi svoju It eru i ne služi više samo za posipanje testenine.
Za početak, mlečni proizvodi u celini unapređeni su – doslovno – u kategoriju namirnica najvišeg ranga (uz proteine i zdrave masti) u novoj američkoj piramidi ishrane. Navodno je Parmigiano Reggiano u novembru 2025. potpisao ugovor sa velikom talent-agencijom UTA radi plasiranja proizvoda u filmovima i TV serijama (zvuči čudno, ali je istina). „Velika Parma“ osvojila je i ljubitelje proteina na Instagramu i TikToku, gde fanovi komade „kralja sireva“ nazivaju „najboljom proteinskom pločicom koju novac može da kupi“.
Hajp oko hrane bogate proteinima dostigao je tačku ključanja, a parmezan se sve više uvlači u razgovore. Ali da li je zaista dobra ideja grickati ga u komadu? Da li je to životni trik za koji nismo znali da nam treba?
Zašto ovaj trend ima smisla – bar na prvi pogled
Pošto je dugotrajan, parmezan je praktičan za nošenje u torbi za teretanu ili držanje u fioci radnog stola (ako ste spremni da istrpite radoznale poglede okoline). Njegovi zagovornici ističu i da često sadrži manje aditiva, te da je prirodniji od klasičnih proteinskih pločica. Uvek je dobra ideja težiti većem unosu celovitih namirnica, a tvrdnje o visokom sadržaju proteina zaista stoje.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), tvrdi parmezan sadrži više od 35 grama proteina na 100 grama (otprilike komad nešto veći i deblji od špila karata). To je ogroman prinos u odnosu na težinu – znatno više od poznatih izvora proteina poput nemasne mlevene junetine ili pilećih prsa, koji na istu količinu sadrže 18,2 odnosno 22,5 grama proteina. Zbog toga, ali i zbog bogatog slanog ukusa i mrvičaste teksture, ideja da parmezan zameni proteinsku pločicu zvuči predobro da bi bila istinita – naročito ako ga već redovno jedete.
Parmezan je takođe dobar izvor kalcijuma, važnog za zdravlje kostiju. Sadrži oko 1.180 miligrama kalcijuma na 100 grama, čime premašuje preporučeni dnevni unos od 1.000 miligrama za odrasle do 50 godina (i gotovo dostiže preporučenih 1.200 miligrama za starije osobe). Još jedna prednost parmezana je nizak sadržaj laktoze, kaže Medi Paskvarijelo, nutricionistkinja iz Bruklina, što ga čini pogodnim za osobe sa intolerancijom na laktozu ili osetljivošću na mlečne proizvode.
Da li parmezan treba jesti kao proteinsku užinu
Verovatno se nadate da je odgovor „da“. Ipak, kao i kod većine trendova sa društvenih mreža koji obećavaju brza rešenja za zdravlje, ovom treba pristupiti s oprezom. Paskvarijelo spušta loptu: „Parmezan je veoma ukusan i svestran u kuhinji, ali ga svakako ne bih nazvala proteinskom ili nutritivnom bombom, niti bih ga konzumirala kao proteinsku pločicu.“
Tu počinje da se razbija iluzija o parmezanu kao revolucionarnoj zdravoj namirnici. Iako je bogat proteinima i odličan izvor kalcijuma, ne treba zaboraviti da sadrži i značajnu količinu zasićenih masti i natrijuma.
„Da biste uneli količinu proteina koju ima standardna proteinska pločica (10 do 25 grama), morali biste da pojedete parmezan koji sadrži između 8 i 20 grama ukupnih masti (od toga 5 do 12,5 grama zasićenih masti) i 500 do 750 miligrama natrijuma“, objašnjava Paskvarijelo. „To je znatno više nego što bih očekivala od proteinske pločice kada su ta dva nutrijenta u pitanju.“
Prema američkim smernicama za ishranu – koje su nedavno ažurirane u okviru nove piramide ishrane – unos zasićenih masti ne bi trebalo da prelazi 10% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa (što je oko 20 grama na dijeti od 2.000 kalorija). Kada je reč o natrijumu, preporuka je manje od 2.300 miligrama dnevno.
„Ako u jednoj užini unosite potencijalno 50% dozvoljene količine zasićenih masti i gotovo trećinu dozvoljenog natrijuma, vrlo je verovatno da ćete tokom dana premašiti preporučene vrednosti“, upozorava Paskvarijelo.
Donja linija: gde je parmezanu mesto u ishrani
Ukratko, na parmezan treba gledati kao na nešto više od pukog izvora proteina i sagledati njegov kompletan nutritivni profil. Mala količina s vremena na vreme biće sasvim u redu za većinu ljudi, kaže Paskvarijelo, ali nikako ne preporučuje da celo parče postane vaša svakodnevna užina posle treninga.
„S obzirom na to da su bolesti srca vodeći uzrok smrtnosti u SAD, a da visok unos natrijuma i zasićenih masti povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, za mene je ovo lako preskočiti“, zaključuje ona.
Ukratko – parmezan može imati svoju ulogu u ishrani bogatoj proteinima. Ali uživanje u nekoliko listića ili mrvica – umesto zamene proteinske pločice ili šejka celim komadom sira – ipak je pametniji izbor.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
