Oni su dokaz da se skoro sve može bez majstora.
Promenili biste svašta u svom domu, ali nemate ideju kako da to izvedete sami, a za majstore nikako da se izdvoji dovoljno iz kućnog budžeta? Dušica Trnavac može da pomogne u tome jer obožava da se bavi uređenjem enterijera i svoj stan u Pančevu je savršeno transformisala uz uradi-sam projekte. Sada za Zadovoljnu priča kako je napravila svoju savršenu oazu gde živi sa suprugom Darkom i ljubimcem Olijem.
„Bila bi laž kad bih rekla da smo skoro sve sami uradili, ali zaista jako puno stvari jesmo, počevši od građevinskih stvari poput kupatila, lepljenja pločica, pa do svih komada nameštaja od metala i drveta i na kraju do dekoracije.“
Poseban detalj u svemu je jedan zeleni zidić na terasi.
„Što se tiče terase, izgledala je tipično za starost zgrade iz šezdeset i neke godine, svuda sivilo i beton plus prilično zapuštena. Dimenzije terase su ono što je bilo najizazovnije jer je jako dugačka (preko 3,5 m), a ne šira od 90 cm, tako da sam odmah znala da želim neku škrinjicu koja će iskoristiti i to malo prostora na najbolji mogući način. Ja sam skicirala i farbala, suprug napravio i ostalo smo dopunjavali vremenom. Zeleni zidić smo dodali ovog leta i nastao je slučajno. Ja sam želela malo boje i života u tom delu, a budući da mi se dopada taj stil i da smo imali ostatke materijala od nekih predhodnih projekata, vrlo brzo smo sve izmerili, zalepili i na kraju obojili u po meni divnu zelenu.“
Uz par daščica, malo vremena, boje i puno volje dobili su takav fenomenalan rezultat.
Ipak, dešavalo se i da neki DIY projekat počnu da rade, pa se ispostavi da nije jednostavno i izvodljivo kao što izgleda na Instagramu.
„Definitivno sve izgleda lakše na Instagramu i onim čuvenim ubrzanim snimcima. Najviše sam se namučila sa kožnom foteljom i njenim farbanjem, a na snimcima to izgleda prelako. Bila je crvena, nije imala nogare, a sada je najkorišćeniji komad nameštaja kod nas. Ali eksperimentisala sam sa njom na 101 način, farbala sam je i prefarbalala, menjala četke i sunđere dok nisam uspela. Slično je bilo i sa kućicama od glinamola i konzolnim drvenim stolom.“
A gde Dušica nabavlja simpatične detalje poput jastučića, lampi, stočića, taburea?
„Veliki sam fan buvljaka i second hand radnji. Iako to nije bila ljubav na prvi pogled, sad sa uzbuđenjem čekam nedelju da razmrdam noge i pronađem nešto zanimljivo, tako da je veliki deo dekoracije upravo ulov sa jednog od ta dva mesta. Meni je to jako važno, pre svega, jer su ti predmeti drugačiji, posebni imaju neku svoju patinu i priču i nema ih na svakoj drugoj polici.“
Takođe, ona u dekoraciji često koristi prirodne sezonske detalje.
„Na primer, pošto ispred zgrade imamo stablo divljeg kestena, skupim plodove i uz neku lepu činiju to može da bude jako lepa dekoracija. Uz malo mašte dekoracija je svuda oko nas.“
S druge strane, ona određene teksture i boje nikad ne spaja.
„Ne volim previše hladne teksture, prostore koji nemaju niti jedan topli ton, nego je, recimo, sve u različitim sivim nijansama. Što se tiče boja, ne mogu da zamislim ljubičastu, prenapadnu žutu i uopšte sve prejake boje i dezene, animal printove kod sebe u stanu, ali to ne znači da u nekom drugom domu neće lepo izgledati.“
Zanimljivo je da je ranije mislila da crvena nije nikako njena boja pri uređenju prostora, ali…
„Samu sam sebe demantovala kad smo preuređivali apartman na planini. Nekako dok nisam ubacila crvenu i karirano u detaljima, to jednostavno nije bilo to. Ona po meni tamo pripada, dok je stan rezervisan za kombinaciju belu uz tople drvene teksture i koji detalj u zemljanim tonovima. Takva kombinacija je najčešća u našem domu i takve kombinacije najviše volim jer su po meni bezvremene.“
Dušica priča i koje biljke su se pokazale kao najzahvalnije za održavanje, a ujedno su i najlepše.
„Ja sam sa biljkama na vrlo često na ‚vi‘. Nekad mi sjajno ide i odjednom se desi potpuni debakl. I dan-danas žalim za maslinom donesenom iz Crne Gore koja se skroz uvenula iako sam se baš trudila oko nje. Shodno tome najlakše biljke za održavanje su mi i najlepše – za terasu je to jadranska lepotica u svim nijansama, a unutra sve vrste filadendrona, indijansko pero.“
Dušica je svoje umeće prenela i na taj apartman na planini i dosta toga transformisala skoro bez ikakvih troškova, a ispalo je božanstveno.
„To je definitivno kuhinja u apartmanu. Iako ne mogu da kažem da je bila bez ikakvih troškova, ali troškovi su zaista bili minimalni, a rezultat odličan. Imali smo sreću jer je kuhinja bila drvena, pa smo mogli da je prekrajamo i uklapamo. Uz malo boje, mnogo mozganja, ukrajanja i dodavanja sa drugih delova nameštaja dobili smo sjajnu kuhinju. Investirali smo samo u novu radnu ploču i polovni ugradni set i dobili kuhinju koja ima sve ono što smo želeli.“
Takođe, uz minimalne troškove nastao je i crni pomoćni stočić – od starog stalka za kišobrane i poklopca od bojlera.
„Taj poklopac je stajao i vukao se po stanu mesecima i onda se mi sine ideja koju sam realizovala samo uz pomoć malo boje uz dodatak sode bikarbone. A ispao je sjajno.“
Interesantno je da se lamperija, koja je u Srbiji dugo bila omražena nakon što smo je osamdesetih i devedesetih praktično svi imali, sad se ponovo vraća u modu. A kod Dušice daje baš poseban vajb prostoru.
„Lamperija je takođe jako specifična za planinske kuće i vikendice uopšte, pa je i ovde to bio slučaj. Kako je prostor izrazito mali, boja lamperije ga je nekako još više smanjivala, pa smo odlučili da je prefarbamo.To je još jedan jeftin a efektan način da prostorija bljesne. Potrebna je dobra priprema i šmirglanje i malo boje, ali se na kraju isplati. Ja je obožavam jer daje poseban šarm prostoru, podseća me na engleske i francuske seoske kućice i nikad je ne bih menjala.“
Vrlo je interesantno i kako je izgledao razvojni put dnevne sobe u stanu.
„Bez šale, dnevna soba ‚kod kuće, u stanu‘ je pretrpela promene od izrazito tamnih i braon nijansi, pa sve do danas pretežno belih uz dodatak toplih tonova. Sad kad razmislim, osim ugaone garniture, skoro sve ostalo je naših ruku delo. Za veće komade je bio zadužen suprug počevši od ugradnog kamina koje smo spojili Billy sa policama, a za detalje pomoć oko farbanja i šmirglanja ja. Iako dnevna soba sada izgleda potpuno drugačije, što je sasvim prirodno jer se i sami menjamo tokom vremena, trudim se da komade ne odbacujem lako već da probam da im uz korekcije dam neki novi život ili nadjem za njih bolje mesto.“
Na sve to se nadovezuje i priča o transformaciji kamina.
„Njega smo pravili za dnevnu sobu u stanu i tamo se savršeno uklapao baš takav kako smo ga i napravili, sveden i minimalistički. Ali kad smo ga preneli u planinsko okruženje, to jednostavno nije bilo to. Zato sam se bacila u potragu i našla rešenje baš u vidu dodavanja teksture. Uz malo stiropor ploča i stare grede koju sam našla u šupi sa drvima, dobila sam kamin koji baš takav tu pripada i dala mu novi život.“
Tako je, kaže, definitivno sama sebi potvrdila ono što je i ranije znala – da se uz minimalne promene i ulaganja može dosta uraditi i da za lepe promene nisu uvek potrebni silni novci.
„Možda nisam baš tako nestrpljiva i ne odustajem tako lako kao što sam mislila o sebi.“
Na kraju, iz ove perspektive, da li bi u uređenju prostora Dušica nešto drugačije? I šta je prvo što bi volela da dalje renovira i redizajnira?
„Definitivno ne bih žurila. Sređivanje stana, odnosno kuće u dom je proces i iz ove perspektive bih bila možda strpljivija da nađem baš onaj pravi komad nameštaja ili dekoracije. Ali nekako i kroz ceo proces sam nešto naučila, pa iz toga izvukla pouku. Ja uvek imam puno planova, što u glavi, što zapisanih u moju svesku. Oni najbitniji i najhitniji se odnose na kuhinju u stanu, pre svega zbog praktičnosti i funkcionalnosti. Biće to opet sigurno još jedan uradi-sam projekat koji će uz male-velike promene nama olakšati i ulepšati svakodnevicu.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
