Kuće u ovom delu Toskane nisu vile, a njihovi vlasnici nisu bogataši.
Carrara je malo mesto u Toskani i obično je vezuju za čuveni mermer. Gradić je baš onakav kako zamišljate taj deo „čizme“. Vreme je na neki način stalo i nigde se ne žuri. Marina je nešto življa i fotografije dvorišta kuća koje ćete videti su snimljene u blizini mora, u reizdencijalnom delu. Same kuće se razlikuju, uglavnom su stare ali dobro održavane, a u skoro svakom dvorištu se vide ljudi koji sade, čupaju korov, uređuju, šišaju ograde, grmove. Mirisi cveća su svuda toliko intenzivni da sam svakih pet minuta zastajala, zatvarala oči i disala duboko.
Jasmin, palme, poneka ruža, limun, masline, saksije od terakote, podšišana trava – sve ima neku svoju priču, često pomalo haotičnu. Vidi se da u tim dvorištima žive realni ljudi, da se ne plaćaju baštovani, biljke vode svoj život koji je poput pozivnice za usporavanje.
Tamo te ne dočekuju savršeni travnjaci ni sterilni dizajn, već šarmantna, blago neuredna lepota.
Kamen pod nogama, tople terakota saksije na sve strane, mirisi koji te prate gde god da se okreneš.
Masline prave senku, čempresi čuvaju horizonte, a između se provlači vinova loza, kao da je oduvek tu.
Biljke nisu tu samo da lepo izgledaju – one žive s mestom. Cveće miriše još jače kad je sunce jako, limun se žuti kao sunce, a začinsko bilje se koristi za ručak na malom kamenom stolu ispod pergole.
Toskansko dvorište nije samo dvorište – to je mesto za jutarnju kafu, večernje vino, priču, tišinu. Mesto zbog kog shvatiš da je životno usporavanje možda najvažnija odluka koju možeš da doneseš.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
