Stan u kom je nameštaj umetnost, a dekor bez trunke sentimentalnosti.
Zaha Hadid, kako ju je opisao Guardian svojevremeno, bila je „kraljica zakrivljenosti koja je „oslobodila arhitektonsku geometriju, dajući joj sasvim novi izražajni identitet“.
Njen londonski stan u Klerkenvelu, na poslednjem spratu jedne neupadljive zgrade, možda nije delo njenih ruku, ali jeste prostor u kom je njena estetska filozofija ostavila neizbrisiv trag.
Prva žena koja je dobila Pritzker nagradu stan za sebe nije projektovala – uselila se u njega nakon što joj je prethodni dom u Kensingtonu stradao u poplavi – ali ga je u potpunosti prisvojila i učinila svojim.
Zaha je živela u tom velikom prostoru otvorenog tipa, okružena umetničkim delima i dizajnerskim ikonočnim komadima koje je stvorila ona sama i Širo Kuramata.
„Jedna od dobrih stvari kod ovog stana je to što je veoma svetao, čak i kad je tmurno vreme. Iznad mene nema nikoga da pravi probleme ili buku“,rekla je o svom domu od 230 kvadrata koji je koštao oko dva miliona funti.
Za razliku od njenih futurističkih građevina, ovaj stan deluje gotovo asketski – ali ne i bezlično.
Kada se zakorači u taj otvoreni prostor, vidi se prazna, bela scenografija, ispunjena svetlom koje prodire kroz veliki krovni prozor i stakleni zid terase.
Deluje kao atelje, galerija, laboratorija za ideje.
Prostor kao prazno platno za vizije
Velika pravougaona dnevna soba sa visokim zidovima i oštrim, pravim uglovima više podseća na neutralnu galeriju nego na klasičan životni prostor.
Zidovi su beli, podovi jednostavni, svetlost difuzna i meka – bez dekorativnih suvišnosti. Iako pravolinijski i pitom, stan je istovremeno savršena pozornica za skulpturalne oblike koji dolaze u prvi plan.
Nameštaj – umetnost umesto udobnosti
Zahin nameštaj nije konvencionalan – ne poziva na odmor, već izaziva.
Klupa Iceberg, sofa Morine, sto Stalagmite-Stalactite i sto Aqua deluju više kao artefakti nego kao funkcionalni komadi.
Tu i čajni servis koji je sama dizajnirala funkcioniše kao skulptura za sto.
Sve je fluidno, dinamično, zakrivljeno – u potpunom skladu sa estetikom koju je razvijala decenijama.
A udobnost? Sekundarna.
„Ne volim mekani nameštaj. Ne mogu čak ni da sedim na njemu“, rekla je jednom bez ustezanja.
Dekor bez trunke sentimentalnosti
U njenom domu nema jastučića, zavesa, tepiha ni dekoracija koje bi sugerisale mekoću. Sve je svedeno i strogo – i upravo zato duboko lično.
Monotoniju belih zidova razbijaju arhitektonske slike koje je sama naslikala. Tokom cele njene karijere skiciranje i slikanje bili su ključni alati u razvoju dizajna. Po površinama su razbacani arhitektonski modeli, komadi murano stakla, neobični oblici koje je sakupljala. U dnevnoj sobi stoji vaza s visokim ljiljanima, a na terasi – kojoj se pristupa kroz niz modernih francuskih prozora – raste gusta ograda od bambusa.
Stan kao ogledalo ličnosti
Zaha Hadid je živela sama u ovom stanu, ali nikada nije bila usamljena. Svaki dan joj je bio ispunjen međunarodnim projektima, putovanjima i neprekidnim radom. Stan je doživljavala funkcionalno, a ne kao manifest. I upravo zato taj penthaus – jednostavan, sirov, tih – možda najtačnije odražava njen karakter. Bio je to prostor kontemplacije, ali i prostor za protok ideja.
Za razliku od njenih monumentalnih građevina koje krše pravila klasične forme i koje su postale simboli svetskih gradova, ovaj stan se ne pojavljuje na arhitektonskim mapama. Ali jeste najintimniji portret žene koja je oblikovala svet, a sopstveni dom ostavila da ostane otvoren – kao skica, kao zamisao u razvoju. Jer kako je i sama govorila: „Još uvek bih volela da ga učinim divljim.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
