Da, teško je odrediti šta je najlepše jer je lepota i dalje u oku posmatrača, ali ovo kupatilo u Rimu zaista zaslužuje iskreno divljenje.
Palata Doria Pamphilj u Rimu, dom jedne od najvažnijih privatnih umetničkih kolekcija u Rimu, otvorila je za posetioce još 2019. svoj Nimfej Dijane zajedno sa bibliotekom u privatnim Floridi apartmanima palate.
Opisan kao „arhitektonsko remek-delo“ Nimfej Dijane je pompejansko kupatilo sa zadivljujućom školjkastom kadom, posvećeno boginji Dijani, koje se nalazi u središtu prostora.
Poručen 1840. godine kao poklon princa Filipa Andree njegovoj supruzi Meri Tolbot, nimfej je ukrašen groteskama – skulpturalnim dekoracijama koje spajaju životinjske, ljudske i biljne oblike. Dekoracija uključuje motive četiri godišnja doba, sa slikama plodova i vegetacije na zidovima.
Inače, galerija palate, Galleria Doria Pamphilj, sadrži izuzetnu kolekciju klasičnih slika, među kojima su remek-dela Karavađa, Ticijana, Velaskeza, Tintoreta, Rafaela i Guercina.
Kako da pronađete Palazzo Doria Pamphilj u Rimu
Smeštena na samo nekoliko koraka od Piazza Venezia i Quirinale vrtova, Galerija Doria Pamphilj osnovana je 1651. godine na inicijativu Đambatista Pamphilja, koji se uzdigao na papinski presto kao papa Inoćent.
Privatni apartmani koji se nalaze na prvom spratu palate predstavljaju remek-delo umetnosti i kulture, očuvano u svojim izvornim namenama. Kasnobarokna evropska kultura ovde ima izuzetno svedočanstvo retke lepote i harmonije.
Ogromna palata Doria Pamphilj u Rimu najveća je nastanjena palata u gradu (po veličini je nadmašuju samo zgrade javnih institucija ili ambasada).
Sudski spor brata i sestre koji je trajao 10 godina
Palata je i dalje povezana sa rimskim plemstvom. Iako aristokratske titule više ne postoje u Italiji, nasleđe ostaje. Priča o naslednicima je zaista vredna nekog filmskog scenarija ili knjige.
Dvoje siročadi, koji su rođeni u sumornom siromaštvu Londona, usvojila je jedna od najbogatijih italijanskih porodica. Njih dvoje su odrasli kao princ i princeza u pozlaćenoj palati sa 1.000 soba.
Kada su odrasli njih dvoje su ušli u gorku pravnu bitku na sudu u Rimu, koja je dotakla teme prava dece rođene putem surogat-majki i istopolnih zajednica. Na tom suđenju se odlučivalo ko će naslediti bogatstvo vredno više od 1,5 milijardi dolara i jednu od najvećih privatnih umetničkih kolekcija na svetu.
Bajka je započela šezdesetih godina kada su princeza Orieta Doria Pamphilj i njen engleski suprug Frenk Pogson odlučili da obogate svoj već bajkovito bogat život usvajanjem.
Odabrali su katolički sirotište u Londonu, pregledali redove malenih beba u jednoj prostoriji i izabrali plavokosog dečaka poznatog samo kao Arčibald. Godinu dana kasnije usvojili su devojčicu poznatu samo kao Meri.
Mališani, koji nisu u krvnom srodstvu, preimenovani su u Džonatana i Gezine i odrastali su kao brat i sestra u spektakularnoj rimskoj palati Doria Pamphilj porodice.
Mali princ i princeza vozili su rolere po palati i igrali žmurke iza skulptura u prostorijama ukrašenim slikama Rafaela, Rubensa, Ticijana i Karavađa. Negovale su ih dadilje, a kasnije su pohađali elitne internate.
Gezine se prisetila kako su njihovi roditelji „stvorili malu bajku od svega toga i učinili da se osećaju vrlo posebno“.
Kada je njihova majka preminula u 78. godini 2000. godine, deca su nasledila 14 plemićkih titula i porodično bogatstvo, koje uključuje još jednu palatu u Đenovi, seosko imanje i 650 remek-dela slikarstva i skulpture.
Ali kada su preuzeli dužnost čuvara nasleđa starog 800 godina, bajka se pretvorila u sapunicu.
Gezine, pobožna katolkinja, nije odobravala Džonatanov gej način života – niti građansku ceremoniju partnerstva koju je imao u Britaniji sa svojim dečkom Brazilcem. Stvar je postala pravno pitanje kada je Džonatan uz pomoć surogat-majki dobio decu – Emili i Filipa Andreu.
Gezine je odbila da ih prizna kao zakonite naslednike – i kao rivale svojoj deci, a ima ih četvoro. Princeza je zatražila od suda u Rimu da odmah reši pitanje nasledstva.
Gezine je izjavila da Džonatan ne shvata da kao donor sperme „ne može polagati pravo na roditeljstvo“ u Italiji. Osim toga, rekla je, surogat-majka ne može da se odrekne svog materinstva.
„Šta nas sprečava da za 10 godina ona ne dođe sa svom papirologijom, tvrdeći da je majka i polaže pravo na imovinu“, rekla je za Times of London.
Sudski spor je trajao deset godina, sve do decembra 2010. kada je rimski sud presudio u korist princa Džonatana, izjavivši ne samo da Džonatan ima pravo na nasledstvo, već i da njegova sestra uopšte nije imala pravo da svoj zahtev iznese pred sud.
Danas je palata mnogo više od spomenika ispunjenog umetničkim delima, posvećenog slavi starih rimskih porodica. Iako se može pohvaliti sa neverovatnih 1.000 soba i dvorana sa istorijskim umetničkim delima, princ Džonatan, njegova porodica i ostali potomci Pamphilja ostavljaju moderan trag.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Na primer, privatni apartmani i dalje su u vlasništvu porodice. Iako su te blistave barokne sobe daleko od stana tipičnog Italijana 21. veka, činjenica da potomci Pamphilja i dalje mogu da polažu pravo na palatu vredna je pažnje. To mnogo govori o moći koju su Doria Pamphilj nekada imali u Italiji. Vatikanski autoritet disao je kroz dvorane sa ogledalima i omogućio da svet pamti istorijsku epohu italijanske papinske slave vekovima.
