"Biblioteke čuvaju energiju koja pokreće maštu. One otvaraju prozor u svet i inspirišu nas da istražujemo, stvaramo i napredujemo, te tako naš život čine kvalitetnijim." – Sidni Šeldon
Biblioteka Admont Abbey je manastirska biblioteka koja se nalazi u Admontu, malom mestu pored reke Ens, u pokrajini Štajerska u Austriji, i pripada opatiji Admont.
To je najveća manastirska biblioteka na svetu, a mnogi kažu i najlepša, poznata po svom baroknom umetničkom stilu, arhitekturi i rukopisima.
Biblioteku Admont Abbey, oblikovanu po uzoru na Carsku dvorsku biblioteku u Beču, projektovao je Jozef Huber, za manastir koji je osnovao nadbiskup Gebhard od Salcburga. Izgradnja biblioteke počela je 1774. godine i završena je 1776. godine. U njoj se nalazi oko 200.000 knjiga.
A kako izgleda kad zavirite u ovaj čudesni prostor?
Svoje iskustvo je prenela Una, rođena Beograđanka, koja se usavršavala u inostranstvu, završila antropologiju, govori nekoliko jezika, a radi u Beču kao ekspertkinja za društvene mreže i sa najboljom prijateljicom Anjom vodi blog Vienna Insider.
„Sa uzbuđenjem i radošću što smo konačno u štajerskom selu Admont, što tog lenjeg novembarskog dana uopšte nije bilo planirano, šetamo modernizovanim prostorijama muzejskog dela manastira. Gotovo trčeći kroz minimalistički hodnik, stižemo do velikih vrata sa oznakom za biblioteku. Sa blagom nevericom u to šta nas čeka iza vrata ovog savremenog enterijera, zastajemo na trenutak u dvoumljenju.“
Kada su se vrata otvorila, delovalo joj je kao da ulazi u neki drugi univerzum.
„Eto je – Stift Admont biblioteka, najveća manastirska bibliotečka sala na svetu i najlepša koju sam ikada videla. Elegantne police sa zlatnim detaljima, pastelni tavan oslikan freskama, onaj zavodljivi miris hiljada knjiga, merdevine i predivna svetlost koja ovu nestvarnu biblioteku čini još impresivnijom.“
Dok hoda tiho, zagleda svuda oko sebe i pokušava da upije svu tu beskrajnu lepotu.
„Kada su ostali posetioci napustili salu, dobijamo nekoliko dragocenih trenutaka da uživamo u ovom prostoru samo za sebe. I naravno – uz čuvara. U tom trenutku počinjemo da fotografišemo na stotine slika, gotovo panično pokušavajući da uhvatimo svaki ugao koji želimo, pre nego što neki stranac uđe i prekine ovaj nezaboravni trenutak u vremenu. Čim sledeća grupa posetilaca počne da ulazi, polako odlazimo, iako duboko u sebi priželjkujemo da smo mogli da ostanemo još duže.“
Kako kaže, postoji jedan poseban osećaj kada se nađete u staroj biblioteci – ta fascinantna aura knjiga i veo misterije.
„Tera me da pomislim: da li postoji neki skriveni prolaz ili retka knjiga koja čuva zabranjena znanja? Želim da se popnem uz one drvene merdevine i dohvatim knjigu, osetim njen miris i prelistam stranice. Pošto to nije dozvoljeno, slikam. A svaki put kada pogledam te fotografije, imam osećaj kao da sam ponovo tamo. Sama, među knjigama, tragajući za onom tajnom prostorijom. Nadam se da će moje slike barem na tren dočarati veličanstvenu atmosferu ove fascinantne biblioteke. Pre nego što, naravno, i sami odete tamo. Nama je ovo bio prvi put, ali sigurno ne i poslednji.“
Inače, freske u ovom manastriu u sedam zasvođenih kupola, koje je naslikao Bartolomeo Altomonte sa svojih 80 godina, tokom leta 1775. i 1776. godine, istražuju duboku vezu između religije, umetnosti i nauke.
Centralna kupola fokusira se na Otkrovenje kao temelj hrišćanske vere, dok susedne kupole prikazuju različite nauke i umetnosti, poput medicine, teologije i prava. Svaka kupola pažljivo prepliće alegorijske figure i simbole kako bi prenela teme od božanske mudrosti do istorijskog istraživanja, a sve se završava proslavom intelektualnog buđenja u poslednjoj kupoli.
Manastir je 2018. godine doneo odluku da biblioteku postavi u centar pažnje na internetu, pokrenuvši promotivnu strategiju na više platformi. Njihovi pratioci na društvenim mrežama povećali su se na stotine hiljada i u prethodnim godinama prodaja ulaznica porasla je višestruko.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
