Renoviranje je trajalo mesec i po dana i svaka trunka progutane prašine se isplatila.
Kad rešite da renovirate dve glavne prostorije u stanu, kupatilo i kuhinju, razni ljudi će vas upozoriti na ludilo koje vas očekuje. Osim ako nemate drugarice kao ja, koje su mi kad god bih mentalno i fizički pala govorile – ma ajde bre, završi to i ne kukaj. Njih dve su takođe renovirale svoje gajbe, pa su se rasporedile – jedna me je povezala sa svojim majstorima, a druga mi je davala kreativna rešenja.
Kupatilo koje vidite na fotkama nije renovirano sigurno od 80-tih godina prošlog veka.
Dakle, sve je moralo da se menja. Prva stvar koju sam odlučila je bila da ga rasteretim svega što mogu da bih, s obzirom na to da je malo, dobila što više prostora. Pošto mi je stan na dva nivoa, a na spratu je drugo kupatilo istih dimenzija, kupila sam veliki bojler koji je izmešten gore i on mi sada vuče toplu vodu u novo kupatilo. Znači – u ovom novom nema bojlera. Druga stvar je bila izmeštanje mašine za veš isto u gornje kupatilo. Kad se prostor u mikro kupatilu rastereti, onda tek možeš da maštaš o tome kako želiš da izgleda.
Rušenje i lupanje, hilti i sve ostalo, o tome neću ni da pišem. Hvala komšijama, najbolji ste na svetu.
Ukupno sam imala 4 ture majstora za ovu mizeriju od kvadrata i moram da naglasim da sam dok su radili – i ja bila na poslu. Dakle – radove nisam nadgledala što je olakšanje, ali to ima i svoje loše strane.
U startu sam znala da hoću da sve bude crno belo sa zelenim akcentima i da hoću crnu tuš kabinu i baterije. Zidove smo obložili u bele obične pločice, a unutar kabine su isto bele, ali reljefaste i samo tu idu do plafona. Te reljefaste smo čekali da stignu iz Španije oko 3 nedelje, a ovo vam je važno kad zakazujete keramičara jer možete da izgubite termin ako nešto kasni. Znači to je to – bele pločice, tri bela zida i jedan sam htela da ostane prazan, da bih ga ofarbala u zeleno i na njega stavila postere.
Lavabo s fiokama je IKEA, baterije sam platila iznenađujuće malo, kao i mali eksterni tuš koji sam htela da bude pored WC šolje. Tu foru sam maznula od drugarice.
I kad smo kod drugarica… Važno je da imate nekoga ko će vas upozoriti na eventualne probleme, propuste, reći vam kako i gde da uštedite, a na čemu da ne štedite. Ako u renoviranje ulazite sami kao ja i ne znate baš ništa o svemu tome, mogli biste da poludite. Čak i ako imate dobre majstore, nešto će uvek krenuti kako niste planirali, za sto stvari će vam reći da ne može, svaki dan ćete trčati na drugi kraj grada da nešto dokupljujete – bilo da je u pitanju materijal ili galanterija. Kad imate glas razuma – lakše je.
Poslednja na red je došla kabina i to crna! U tom trenutku sve već košta mnogo, i saznajem da ne mogu da uzmem običnu koju sam videla u salonu, nego da mora da bude pravljena po meri, s duplim mehanizmom. Objasnili su mi i zašto su duple šine, ali stvarno na kraju krajeva sve to nije važno. Nisu me prevarili, samo je koštalo duplo više nego što sam mislila, al’ što bi rekao onaj tiktoker „i to je tako“.
I nemojte da vas ubeđuju da je crno nezahvalno jer se vidi svaka fleka i mora stalno da se riba. Nije tačno, a valjda kupatila peremo bez obzira na boju baterija i tuš kabina.
Bilo je pehova, nije da nije, kad je sve finiširano jedna, najbitnija lampa iznad lavaboa je postavljena ukrivo, videla sam i da na onom zelenom zidu negde negde izviruje bela boja jer je moler prošao jednu ruku, nemam pojma zašto, ostavljen je i pogrešan otvor za ventilaciju…Sve u svemu sad mi nije žao ni progutane prašine ni agonije kroz koju sam prošla.
Lepo mi je, a kad god pomislim na ludilo koje je iza mene ja pogledam u desni poster na zelenom zidu koji kaže – što te ne ubije, to te ne ubije. Amin.
I da! Srećne vam adaptacije!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
