Kako izgleda kuća zbog koje su se psiholozi zabrinuli za ćerku arhitekte koji je radio? Čudno i nestvarno.
„Živeli smo ovde 25 godina. Moje ćerke su u blizini išle u školu. Jednom su im tražili da nacrtaju svoju kuću, moja ćerka tada nije imala ni četiri godine. Nacrtala je kao nešto braon sa zelenim odozgo i kada je njena učiteljica videla to, zabrinula se i pozvala je školskog psihologa. Pošto je videla crtež i ona se zabrinula. Moja žena je morala da ode do škole i rekli su joj da su zabrinuti kako je naša ćerka nacrtala svoju kuću, pa je objasnila da joj je muž arhitekta i da zapravo živimo ispod zemlje“, ispričao je Havier Senosian poznat kao jedan od prvih arhitekata koji je dizajnirao organske građevine u Meksiku.
Kuća o kojoj govori i u kojoj je živeo sa porodicom zove se „Casa Orgánica“. To je jedinstvena građevina koja prkosi klasičnim arhitektonskim normama i istovremeno slavi prirodu u njenom najčistijem obliku. Ovaj neobični dom, smešten u Naukalpanu, predgrađu Meksiko Sitija, delo je Senosiaina koji je inspiraciju pronašao u oblicima mora, školjki, pećina i prirodnim formama koje u čoveku bude osećaj sigurnosti, topline i povezanosti s prirodom.
Kao što i samo ime kaže, Casa Orgánica (Organska kuća) osmišljena je tako da se besprekorno uklopi u okolinu. Spolja gotovo neprimetna, prekrivena travom i zemljom, izgleda kao brežuljak. Ali unutra se otkriva svet slobodnih oblika, zakrivljenih linija i prostora koji „diše“ zajedno sa svojim stanarima. Zidovi teku, plafoni se krive, nema oštrih uglova – sve podseća na unutrašnjost organizma ili na zaklon iz praistorije, gde je čovek prvi put osetio šta znači dom.
Jedna od zanimljivosti jeste da je arhitekta projektovao kuću prema proporcijama ljudskog tela, uzimajući u obzir kako ljudi prirodno reaguju na prostor. Verovao je da pravougaoni i oštri prostori ne stimulišu ljudsku psihu na pozitivan način, dok obli, zakrivljeni oblici stvaraju osećaj mira i pripadnosti.
Unutrašnjost kuće podseća na umetničku instalaciju: tu su prostrani dnevni boravak, spavaće sobe, kupatilo i kuhinja, sve povezano jedinstvenim hodnikom koji izgleda poput duge puževe školjke. Prirodno svetlo ulazi kroz strateški postavljene otvore, reflektuje se o bele zidove i stvara igru senki koja se menja kroz dan.
Casa Orgánica nije samo arhitektonski eksperiment — to je filozofija života. Odbacuje tradicionalne pravougaone forme koje dominiraju modernim gradovima i podseća nas da smo deo prirode, a ne njeni gospodari. Kuća postaje produžetak prirodnog okruženja, a život u njoj — povratak iskonskom balansu.
Senosiainovu arhitekturu često porede sa radovima Antonija Gaudija, a Casa Orgánica se danas koristi i kao edukativni prostor, otvoren za posetioce koji žele da iskuse drugačiji pogled na svet i prostor. Ova kuća je tihi manifest protiv uniformnosti, poziv na slobodu stvaranja i život u skladu sa planetom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
