Visoki regali u plavoj boji, plava kuhinja u kombinaciji sa nameštajem u beloj boji i šik sofa koja podseća na oblak i iza sebe krije posebnu priču - ovi elementi stvorili su od stana u Novom Sadu pravi mali raj, a iza njega stoji dizajnerka enterijera Anđela Cvjetković.
Anđela Cvjetković je lice koje se krije iza magije koju od 2021. godine stvara A Design studio. Ona je profesionalni rad i osnivanje samostalnog studija započela još za vreme studiranja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je završila dizajn enterijera.
Pored praktičnog primenjivanja teorije, Anđela je nastavila da nadograđuje svoje obrazovanje i na master studijama.
„Trenutno sam na master studijama, kroz koje dalje istražujem i usavršavam tehnike i koncepte u oblasti enterijera. Moje obrazovanje, ali i praktično iskustvo koje stičem kroz rad sa klijentima, omogućavaju mi da svakom projektu pristupim temeljno i sa svežim idejama“, kaže nam ona.
Iako veoma mlada, Anđela iza sebe ima zavidan porfolio koji krase neki od najsavremenijih enterijera. Kako je uspela da privuče klijente i po čemu se njen rad posebno ističe priča za portal Zadovoljna.rs:
„Ono što smatram posebnim u mom pristupu je balans između funkcionalnosti i kreativne interpretacije. Klijenti, sa druge strane, prepoznaju i poštuju moj umetnički pravac, što stvara uzajamno poverenje i omogućava mi slobodu da eksperimentišem sa materijalima, teksturama I bojama. Projekat Mišeluk je bio ta odskočna daska jer mi je pružio priliku da pokažem balans i moć personalizovanog dizajna i otvorio mi je vrata ka novim klijentima, jer je jasno pokazao koliko dizajn može biti i funkcionalan i inspirativan“.
Upravo projekat Mišeluk jeste bio razlog da popričamo sa Anđelom o njenom radu, ali i da vam pokažemo ovaj jedinstven enterijer.
„Kada je reč o projektu Mišeluk, rad na enterijeru započeo je detaljnom analizom želja i potreba klijenta kako bismo razumeli njihove prioritete i stil. Nakon što smo utvrdili osnovne smernice, prešli smo na reorganizaciju prostora, što je bilo ključno zbog specifičnih dimenzija prostorija koje su uslovljavale raspored elemenata. Radilo se o relativno ograničenom prostoru, pa smo morali da osmislimo efikasno prostorno rešenje kako bismo iz svake prostorije izvukli maksimum u pogledu funkcionalnosti i estetike. Posle ustanovljenih želja sa strane klijenta, posvetili smo se reorganizaciji prostorija, a zatim je usledio onaj lepši deo, a to je odabir idejnog rešenja, kod koga smo naišli na sitne probleme oko organizacije kuhinjskih elemenata zbog ograničenog prostora. Nakon rešavanja tehničkih prepreka, mogli smo se posvetiti kreativnom aspektu projekta, birajući završne detalje koji su doprinosili željenom vizuelnom identitetu enterijera“, priča Anđela.
Interesovalo nas je i koja intervencija je ovom stanu dala najsnažniji pečat.
„Rušenje pregradnog zida, predviđenog da odvoji spavaću od dnevne sobe, trpezarije i kuhinje“, priča ona, pa dalje objašnjava:
„Tako smo dobili prozračniju trpezariju sa direktnim izvorom svetlosti, veću open space kuhinju, a na mesto predviđene spavaće sobe, sada se ušuškala dnevna soba. Ova intervencija je bila moguća zato što klijentima nisu bile potrebne tri spavaće sobe, a na taj način smo uspeli I fizički da odvojimo dnevnu zonu od spavaće zone“.
Anđela nam je otkrila i da stan sada raspolaže trpezarijom, kuhinjom i dnevnom sobom od 30 kvadratnih metara dok je za spavaće sobe predviđeno ukupno 24 kvadrata. A pitali smo je šta joj je od ovih prostorija bilo najzanimljivije, a šta najizazovnije za rad.
„Uvek su mi najinteresantnije i najzahtevnije kuhinje. Po predviđenom rasporedu mobilijara u stanu, kuhinja je zauzimala svega 4,5 kvadratnih metara, zbog čega je bilo potrebno srušiti pregradni zid koji je delio kuhinju I trpezariju, a zatim je ideja bila stvoriti kuhinju sa više radnog prostora i mesta za odlaganje što je postignuto visokim gornjim elementima i šankom koji je sa svih strana obezbeđen raziličitim načinima za odlaganje“, istakla je ona.
S tim u vezi, otkrila je i kako se trpezarija uklopila u ceo dizajn.
„Akcentovanjem kuhinje i dnevne sobe, trpezarija je osmišljena da se suptilno utopi uz ambijent ove dve prostorije, pa su, trpezarijski sto i stolice jednostavnog industrijskog dizajna od hrastovog drveta.“
Želje i realnost se najčešće razdvajaju kod uređenja enterijera, stoga smo je zamolili da nam otkrije i šta su bile želje klijenta i kako im je izašla u susret.
„Klijenti su uvek inspiracija odakle kreće da se odmotava klupko ideja. Klijentkinja je i sama imala vrlo jasnu viziju i estetski istančan ukus, zbog čega je izrazila želju za velikim regalom sa puno knjiga i prostorom za čitanje i prostranom kuhinjom sa mesinganim ručkicama i usečenim frontovima. Moje je bilo samo da tu ideju prenesem u realnost“, navodi ona.
Plava je dominantna boja u ovom stanu, iako može da bude vrlo rizičan izbor. Anđela je navela i o čemu su posebno vodili računa prilikom kombinovanja boja da bi to izgledalo ovako dobro.
„Prilikom odabira palete boja i materijala treba pre svega voditi računa o osvetljenosti prostorija i kvadraturi. Naime, tamni tonovi mogu vizuelno zagušiti prostor, dok svetliji stvaraju osećaj prostranosti i svežine. U ovom slučaju, upravo je o ovim stvarima vođena briga, te smo nastojali da, s obzirom da nam je vodilja bila plava boja, ostatak mobilijara načinimo od drvnih dekora i belih nijansi. Ovom kombinacijom, zajedno sa crnim akcentima na rasveti i mesinganim ručkicama, stvorili smo ambijent u kojem plava dolazi do izražaja bez narušavanja balansa, pružajući osećaj mira i čistog prostora“, podvlači Anđela.
Anđela veruje da bez dobre kombinacije materijala nema ni dobrog dizajna, kao i da upravo detalji razlikuju arhitektu od dizajnera i to je ono što zapravo i čini jedan dizajn enterijera.
„Dobar nameštaj može da nađe svako, ali poznavanje i rukovanje sa različitim materijalima je već stvar iskustva“, podvlači ova talentovana devojka.
Ona je to dokazala i odabirom bele sofe koja zauzima centralno mesto u dnevnom boravku, a iza koje stoji posebna priča.
„Čuvenu sofu ‘Cameleonda’ dizajnira Mario Bellini još 1970, a redizajnira je 2020, čuvajući elemente koji su je učinili kultnim komadom nameštaja poput karakterističnog capitonné dizajna. On zapravo predstavlja sistem kablova, kuka I prstenova koji povezuju celu sofu. Napravljena je kao pogodan element za reciklažu, a pored toga je i modularna, pa se, zahvaljujući polugama i prstenovima lako može prilagoditi ukusu i dinamičnim potrebama korisnika“, priča ona.
Regale preko celog zida nekad smo viđali u svim domovima, onda su dugo bili praktično „zabranjeni“ u estetskom smislu, a sad nam se opet vraćaju. Pitam je koje kriterijume danas treba da zadovolji jedan moderan i lep regal za kakav se ona odlučila u ovom stanu?
„Ovaj stan je oličenje modernizma, gde se harmonizacijom savremenih detalja i tradicionalnih elemenata, poput regala i usečenih frontova na kuhinjskim elementima, dobija savršen spoj ova dva pojma. S obzirom da je već pomenuta plava boja bila vodilja kroz ceo kreativni proces dizajniranja, bilo je od velike važnosti akcentovati i taj tradicionalni momenat kroz regalski zid koji se promišljeno našao na sporednom zidu dnevne sobe, na idealnom mestu za izražavanje sinteze gde on ne dominira prostorom, već ga dopunjuje, postajući funkcionalan i estetski element koji nosi duh modernog, a evocira udobnost klasičnih enterijera, dok je zid sa televizorom jednostavno dekorisan lajsnama I one su opet na neki način pojavljuju kao vizuelni spoj modernog i tradicionalnog“, zaključuje ona na kraju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
