Kristina Mudri u sebi nosi duh Francuske, koji pokušava da oživi i u svom stanu. Nakon što su joj svi majstori rekli da ništa od toga nije moguće, ona i suprug su uzeli stvar u svoje ruke i krenuli sa radovima. A nama je otkrila kako ceo ovaj proces izgleda.
Kristina Mudri, poznatija pod nazivom Francuskinja u Beogradu, pokazuje kako da od svakog mesta napravite Pariz. Ona to posebno pokazuje na njenom Instagram profilu, gde pokušava da održi vezu sa zemljom koju je zavolela tokom studija i u kojoj je imala privilegiju da živi.
„Ljubav prema francuskoj kulturi i jeziku obogatila je moj pogled na svet i inspirisala mnoge aspekte mog života, uključujući i uređenje našeg doma“, otkrila nam je ona.
Kristina je privukla pažnju zbog zanimljivih objava i komentara o renoviranju stanja, a svoju priču je podelila za portal Zadovoljna.rs.
Njena priča počinje kada se kao Francuskinja u duši sa mestom stanovanja na beogradskoj kaldrmi preselila u Novi Sad, gde je osnovala porodicu.
„U Beogradu se oduvek osećam kao kod kuće. Pa ipak, pre dve godine suprug i ja smo odlučili da svoj novi dom pronađemo u Novom Sadu, gde smo kupili stan i započeli ovu avanturu opremanja“, priča Kristina.
„Ovaj projekat odavno je prestao da bude opremanje stana i pretvorio se u pravi rolerkoster, a sve je počelo onog trenutka kada smo odustali od majstora i odlučili da sve u stanu radimo sami (čitajte, da sve suprug radi sam, ja se uvek samo prilepim na njegove zasluge, a uglavnom samo sedim i zanovetam šta i kako bih volela da bude urađeno). Tako da, ako nekad poželite nameštaj po zanovetanju, znate kome da se obratite“, kaže ona.
Kroz zavrzlame sa majstorima su prošli mnogi, a Kristina i njen suprug su odlučili da umesti borbe sa odlaganjem rokova i sličnim problemima, stvar uzmu u svoje ruke.
„U susretu sa majstorima uglavnom čujemo da nešto nije izvodljivo iz ovog ili onog razloga. Cene su besmislene za (ne)kvalitet koji te usluge pružaju. I tako ja kao talenat za inat, a suprug za sve ostalo dođemo na ideju da im pokažemo da je sve to i te kako izvodljivo“, navodi Kristina, pa dodaje:
„Dve godine kasnije još smo u procesu dokazivanja. Sve to ide jako sporo kada vreme nije na vašoj strani. Zato i kažem da se od jedne lepe avanture sve pretvorilo u luna park. Mada, mi i dalje uživamo u tom procesu“.
A kako se sve to odvija?
„Vrlo jednostavno (dok ja ne zakomplikujem)“, navodi Kristina,a mi vam njenu priču o renoviranju stana u daljem tekstu prenosimo u celosti.
„Suprug često govori da biram estetiku ispred praktičnosti. Jasno vam je na kojoj je on strani. To je uglavnom glavni uzrok svih zastoja u radovima, nikako ne možemo da se složimo da li je važnija estetika ili funkcionalnost (nemojte mu reći da je i meni jasno šta je na prvom mestu, ali ne dam na svoje izbore, ma kako nekad nerazumni bili). Suprug voli da u šali naglasi kako se moj Luj XIV (kako on naziva stil koji sam odabrala za opremanje stana) samo širi svuda po stanu.
A sve uglavnom uvek počinje na Pinterestu. Tu pronalazim inspiraciju za projekte koje realizujemo. Sledeći korak je crtanje. Suprug, multitalenat, crta 3D model mojih izmišljotina, uzima mere i kreće u radionicu. I svaki put kada završi neki komad nameštaja ja ostanem bez teksta. A verujem i svi oni gorespomenuti ,,majstori” koju nam rekoše da to nije izvodljivo.
*
Jedina završena prostorija u stanu u trenutku pisanja teksta jeste dečija soba (ako izuzmemo gole zidove koje planiram da zatrpam, reći ćemo da je taj projekat gotov). Ormar i krevet pravio je suprug. Prilikom pravljenja deca i ja smo bili na putu, što nas dovodi do zaključka da bi najbolje bilo da mi otputujemo na Havaje na par meseci, da on može na miru sve lepo da završi.
*
*
*
Sledeća prostorija, a meni najdraža, jeste trpezarija. Naš trpezarijski sto i stolice imaju posebnu priču – kupili smo ih polovne i restaurirali. Volim da kažem da smo želeli da im damo novi život i tako ih uklopimo u naš enterijer, stvarajući unikatni komad nameštaja koji nosi naš lični pečat. Istina je zapravo da je cena jedne stolice koju sam na početku gledala bila jednaka stolu i četiri stolice koje smo na kraju pronašli polovne. I opet, ja zanovetam, suprug realizuje, ja se zaljubljujem. Ovaj sled događaja konstantno se ponavlja u našem opremanju stana. Na zidovima još uvek nedostaju dekorativne lajsne, ali za to su nam zaista potrebni majstori, jer je zid predviđen za lajsne veoma kriv, a veštinom korekcije zidova suprug (za sada) još nije stigao da ovlada.
*
*
*
Garderober i bračni krevet predstavljaju prave lego kockice uklapane u milimetar u našem jako skučenom sobičku.
Kuhinju, cipelarnik, kupatilske ormariće smo takođe sami pravili (evo mene koja se opet svuda trpam, a šraf jedan nisam udenula u tu kuhinju).
I sad se vi verovatno pitate šta je to ostalo nedovršeno u stanu. I ja na ovo pitanje i dalje odgovaram – sve. Razlog je vrlo jednostavan. Mi još uvek nigde nemamo frontove! Ovaj stan postaje ozbiljan test strpljenja za mene, suprug samo dodaje da je najteže zaprvo biti trendseter, možda ako sve ostavimo tako još i otpočnemo novi stil u dizajnu enterijera, stil zvani, izvolite, pogledajte sve naše sudove i garderobu slobodno.
No ipak, na kraju svakog dana ponosna sam na sve što je do sada završeno. Nadam se da ćemo vas inspirisati da i sami započnete svoje projekte, jer, na kraju dana, nema ništa lepše nego uživati u prostoru koji ste sami osmislili i opremili“, zaključuje Kristina.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
