Već deset godina svet je opčinjen projektom vile Casa Brutale, koja je trebalo da postane jedno od najhrabrijih arhitektonskih dostignuća 21. veka.
Arhitekte iz grčkog studija OPA osmislile su vilu Casa Brutale tako da bude uklesana pravo u liticu iznad Egejskog mora, u želji da betonska konstrukcija bukvalno postane deo stene.
Zgrada je trebalo potpuno da odstupa od uobičajenog koncepta luksuznih vila – umesto da se uzdiže iznad pejzaža, ona bi se skrivala u njemu, sa staklenom fasadom okrenutom ka beskrajnom horizontu. Na papiru izgledala je kao spoj brutalizma i moderne estetike, ali sa naglaskom na intimnosti i stapanju s prirodom.
Međutim, upravo zbog ekstremnih troškova, složenog inženjeringa i strogih dozvola izgradnja nikada nije počela. Ugrađivanje objekta u stenu značilo bi zahtevne građevinske radove, što bi cenu podiglo u nebesa, a istovremeno ugrozilo stabilnost litice.
Ipak, arhitekte su obezbedile svetsku pažnju i projekat je postao legenda, mada nikada nije realizovan. Tako je Casa Brutale nastavila da živi samo u vizuelizacijama i debatama, dokazujeći da čak i san na papiru može da pomeri granice arhitekture.
Onda se pojavila vest da će Casa Brutale biti izgrađena na planini Fakra, nedaleko od Bejruta u Libanu. Plan je da bude smeštena na nadmorskoj visini od 1.600 metara, otprilike 150 metara ispod samog vrha. Originalni koncept dizajna, koji je uključivao pogled na Egejsko more, prilagođen je planinskom pejzažu.
Casa Brutale je izazovna vizija inovativne arhitekture, gde se pod inovacijom podrazumevaju davno zaboravljeni pojmovi kao što su ambijent i materijalnost. Suptilna forma ove građevine omogućava da veličanstven pogled, kao i igra svetlosti i senki, zauzmu centralno mesto.
U svojoj suštinskoj jednostavnosti Casa Brutale je definisana sa tri masivne betonske ploče. A bazen od armiranog stakla smešten je između zidova kako bi ublažio tvrdoću materijala i omogućio da obilna prirodna svetlost prodre i obasja rezidenciju. Detalji od crno presvučenog čelika i starog drveta u braon-crvenim tonovima zaokružuju kompoziciju.
Svetlost prodire kroz transparentne ili polutransparentne površine oživljavajući je. Dinamični obrasci svetlosti miluju goli beton prelamanjima i senkama.
Visoka, rotirajuća ulazna vrata od starog drveta otvaraju se ka zadivljujućem pogledu kroz staklenu fasadu. Preostali prostor je ogoljen, čist i jednostavan; minimalizam u svom najboljem obliku. Betonski sto za ručavanje u kombinaciji je sa betonskim klupama obloženim toplim drvetom. Glatke krivine oblikuju kamin na zidu pored klupe. Iza trpezarijskog stola formirana je soba za goste, pored koje se nalazi mali prolaz ka pomoćnim prostorijama (ostava, kupatilo i WC).
Unutrašnje stepenište vodi na mezanin, gde je glavna spavaća soba. Krevet je izliven od betona sa drvenom završnom obradom, dok su zidovi obloženi ogledalima koja pojačavaju igru svetlosti i senki.
Na kraju, Casa Brutale redefiniše harmonično suživot čoveka i prirode u poetskoj posveti čistom brutalizmu.
*
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
