Koliko košta prilagođavanje sobe detetu koje kreće u školu? Šta je potrebno da imate za harmoničan radni prostor, a šta smeta? Bojana Bajac, dizajnerka enterijera, odgovara za naš portal na ova pitanja.
Prelazak iz vrtićkog u školski period nije samo znak da nam je dete poraslo, već i podsetnik da novi, nepoznat period života nastupa, te da mu treba prilagoditi i sve propratne elemente. Sem novih obaveza, problema, prepreka, faza i pitanja na koje se treba navići, polazak u prvi razred znači i da bi dečiju sobu trebalo prilagoditi učenju. Većinu mama i tata tada muči pitanje šta bi trebalo uraditi sa igračkama i drugim sitnicama – šta izbaciti, šta ubaciti?
Bojana Bajac, mama iz Novog Sada koja se bavi dizajnom enterijera, za naš portal je otkrila pravila koja uvek poštuje pri uređenju dečje sobe, ali i koje su ključne stavke kada stvarate kutak za vašeg školarca.
„Pritisnuti nemilosrdnim tempom života i mnogobrojnim profesionalnim obavezama, sve teže pronalazimo vreme jedni za druge. Pa čak i kada u tome uspemo, ponekad nismo u stanju da se u potpunosti prepustimo i jednostavno budemo prisutni u trenutku, jedni sa drugima. Ogromna potreba roditelja da se izbore za kvalitetnije vreme provedeno sa svojom decom, u poslednjih nekoliko godina dovela je do prave male revolucije kada je pristup dizajniranju dečijih soba u pitanju. Naročito u gradovima“, priča ona.
Potreba da se stvore mali rajevi za klince stvorili su veliki pritisak na roditelje.
„Ograničeni zidovima i, najčešće, malim kvadraturama, trudimo se da od dečijih soba stvorimo ne samo funkcionalne prostore u koje ćemo smestiti sve što je neophodno, već pre svega mesto susreta – ušuškana porodična gnezda, bezbedna, a podsticajna igrališta, kako za dečija tela, tako i za duh.
Najčešća greška u koju roditelji upadnu prilikom planiranja dečije sobe nastaje iz potrebe da se prostor odmah u potpunosti iskoristi i zaokruži kao celina.
Dečije sobe ne treba da budu savršenstvo, već obećanje da svet može biti podsticajno, opušteno, ušuškano mesto za istraživanje i rast.
Više nego što je to slučaj sa bilo kojim drugim delom životnog prostora, sa dečijim sobama moramo unapred računati na promene koje neminovno dolaze sa svakom sledećom sezonom i konfekcijskim brojem“, navodi Bojana.
Ona ističe i najčešće greške roditelja.
„U prevodu – zaboravite na plakare i ostali pločasti nameštaj po meri, koji se prostiru s kraja na kraj prostorije ne ostavljajući ni milimetar fleksibilnosti. Umesto toga, moj recept je uvek:
neutralna osnova koja se tokom godina može lako nadograđivati i transformisati
dobar plan organizacije i skladištenja igračaka
paleta boja koja vama najviše prija, strateški upotrebljena – za slučaj da se ispostavi da dete ipak ima drugačije želje
teksture i detalji koji će sve zaokružiti u toplu, veselu celinu“, podvlači Bojana.
Ona je uspela da od mračne sobe stvori prostranu i osvetljenu dečiju oazu, a evo i kako:
„Na fotografijama u tekstu vidite sobu moje ćerke koja je upravo postala đak prvak, kao i stanje u kom se soba nalazila kada smo se useljavali u ovaj stan.
Pored jakih boja koje su činile da već dosta uzan prostor deluje još uži, najveći problem bili su tamni, kabasti ormani i centralna pozicija kreveta zbog kog je soba delovala kao tunel.
*
Nakon što smo uklonili zatečeni nameštaj, prvi zadatak bilo je krečenje. Iako je postojala potreba za vizuelnim otvaranjem prostorije, nisam želela da soba u potpunosti bude bela, već sam strateški odabrala zidove koje ću akcentovati nijansom koja stvara harmoniju između poda, baldahina i lampe, koje smo već imali.
Zapravo, izuzev ripstola i bele komode za odlaganje igračaka sve ostalo što vidite preneto je iz prethodnog stana u kom smo živeli, a, kako sam poštovala pravila koja sam iznad navela, nije bio nikakav problem sve to spakovati u potpuno novu priču, u okvirima zatečenih okolnosti.
*
Polazak u školu doneo je samo jednu izmenu – umesto malog stočića sa dve stolice koji je stajao ispod prozora, kupili smo radni sto i stolicu.
Ako ste u fazi osmišljavanja radnog kutka za svog školarca, najvažniji savet koji mogu da ponudim jeste da iskoristite svaku priliku da dete učite preuzimanju odgovornosti.
U okvirima mogućnosti (i zdravog razuma), dozvolite detetu da samo donose neke od odluka i svom budućem radnom kutku da lični pečat. Nekome će biti važna stolica (kao što je to kod nas bio slučaj), nekome posteri, Minecraft motivi, Lego ili neke određene boje… a na nama odraslima je da procenimo kako da praktičnu i razumnu osnovu začinimo njihovim željama.
*
Jer najvažniji roditeljski zadatak u ovom periodu nije da napravimo savršeni radni prostor za školarca, već da kod tog školarca stvorimo neizdrž zbog predstojećeg vremena provedenog u svom novom radnom kutku.
Razvijanje radnih navika i zdrav odnos prema učenju i domaćim zadacima su prioritet. Enterijer je samo tu da nas na tom putu podrži. Ne da postane sam sebi cilj.
*
Jer ne smemo nikada izgubiti iz vida da dečije sobe ne treba da budu savršenstvo, već obećanje. Udobna mesta, satkana od igre i za igru“, zaključuje ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
