Da li se roditeljstvo u Rusiji umnogome razlikuje od sistema koji primenjuju roditelji u ostatku sveta? Jedna mama je ispričala iz svog ugla kako Rusi podižu decu, a u nekim stvarima, poput zabrane sedenja na hladnom betonu, su vrlo slični nama.
Dona Skaramastra Gorman je književnica i mama četvoro dece. Ona i suprug su se zbog posla selili na mnoge lokacije, kao što su Jermenija, Kazahstan, Kina, Jordan i SAD. Ipak, život u Moskvi je ostavio najjači utisak na nju, a za portal Times ispričala je i kako roditeljstvo u glavnom gradu Rusije izgleda iz njenog ugla.
Prenosimo vam njeno iskustvo.
„Živela sam u Rusiji četiri godine i primetila sam da moje komšije imaju drugačiji pristup roditeljstvu od mene. Ovde u Moskvi, potrebno je celo selo da bi se odgajilo dete – i vi ste deo tog sela, hteli to ili ne. Svaki put kada izađemo iz kuće, svi nas analiziraju ili posmatraju jer se ne uklapamo u ruske standarde. Ispostavilo se da se ne slažemo oko toga da li je pavlaka prihvatljiv umak za povrće.
Evo nekoliko načina kako vaspitavati dete kao Rus:
Previše slojeva odeće
Teško onom roditelju koji pusti dete da izađe napolje u šortsu i majici na prijatnih 18 stepeni. Neka baka će vas sigurno ukoriti dok šetate po gradu. Ja sam mišljenja da, ako je mom detetu hladno, ona će obući džemper. Ako ne, onda neće. Njen izbor, zar ne?
S tim se ne slažu Rusi, koji svoju decu oblače slojevito čim osete i najmanji pad temperature. Moji ruski prijatelji insistiraju da ćeš se, ako se ne oblačiš toplo, prehladiti. Zato njihova deca nose zimske kape u školu dok moja i dalje idu u letnjim šortsevima.
Ne smete da sedite na hladnom, ali bebe spavaju napolju po minusu
Rusi imaju neobičan odnos prema hladnoći. U Moskvi, nemojte tražiti hladno piće na hladan dan. I nikada nemojte sedeti na hladnim betonskim stepenicama. To su jednostavno opasne stvari, i ne treba ni da pitate zašto. (Ako ipak pitate: ako popijete hladno piće, prehladićete se. Ako sednete na hladan beton, zamrznućete jajnike.) Ipak, deca u Rusiji se rutinski oblače u skafandere, smeštaju u kolica, i potom stavljaju napolje na terase i balkone da dremaju, čak i po najhladnijim zimskim danima. Njima je potreban svež vazduh, pa ih roditelji dobro obuku i ostave napolju da udišu svež vazduh.
Kada ih pitam zašto to rade, moji prijatelji sležu ramenima i kažu: „To je tradicija“. Moji prijatelji u Americi uvek traže načine kako da gaje decu na noviji način, dok roditelji u Rusiji poštuju tradiciju. A ako za njih ovo besprekorno funkiconiše vekovima, valjda znaju bolje od nas.
Balet nije zabava, pozorište nije stvar izbora
Moje ćerke su želele da nose ružičaste baletske suknjice i da se vrte u krug na času baleta. Učitelj baleta u Rusiji je ipak imao druge planove – podizanje nogu, trbušnjake i prisilno istezanje. Rekao im je – i ostalim učenicima, koji su svi mlađi od 8 godina – da ne jedu pre časa, jer im se zbog toga stomak naduva i „ne izgleda lepo.“ Nije dugo trebalo da moje devojčice shvate da balet nije samo zabava. Odustale su. Ruski učenici nisu imali tu mogućnost.
Opet, tu je tradicija: deca uče balet jer ga svi ostali uče, i tako je oduvek bilo. Amerikanci vole da veruju da prednjače u pop kulturi; ponosni smo na to što predvodimo u kinematografiji i muzici. Rusi su ponosni na svoju prošlost – podučavaju svoju decu o umetnicima i piscima koji su deo njihove kulturne baštine. Žele da njihova deca odrastaju dobro upoznata s baletom i drugim spoljnim pokazateljima kulture, kao što su poezija, pozorište i muzika.
Čak i od dece predškolskog uzrasta se očekuje da mogu da mirno isprate celu pozorišnu predstavu, od kojih su mnoge visokokvalitetne produkcije prilagođene posebno deci. Jedne večeri smo poveli svoju u pozorište lutaka i bili smo iznenađeni punom salom – u 19h, na radni dan. Roditelji su doveli decu, obučenu u najlepša odela, sa mašnama ili kravatama, jer dobra pozorišna predstava je mnogo važnija od redovne rutine.
Obrazovanje ispred spavanja
A kad smo kod odlaska na spavanje – deca u Rusiji idu kasno na spavanje. Moja koleginica mi je rekla da njeno trogodišnje dete ostaje budno do posle 23h svake noći, a da to nadoknađuje dvostrukim dremanjem tokom dana u vrtiću. „Vi Amerikanci imate vreme za sebe nakon što vaša deca odu na spavanje,“ rekla mi je s čežnjom. „Kada moja deca odu na spavanje, imam vremena samo da završim kućne poslove pre nego što zaspim.“
Kasno spavanje važi za decu svih uzrasta. Ruski osnovci u školi moje dece često se vraćaju kući posle 22h – zauzeti su dodatnim časovima jezika i sportom do kasno uveče. A i dalje se očekuje da završe sve svoje domaće zadatke pre nego što odu na spavanje. Rusi cene obrazovanje, ne kao sredstvo za postizanje cilja, već kao cilj sam po sebi. Iskreno, mislim da su malo i zastrašeni od strane učitelja. Učitelji se ovde obično visoko poštuju i nijedan roditelj ne želi da bude pozvan u školu jer njihovo dete nije završilo domaći.
Roditeljstvo je grupna aktivnost
Samo se provozajte moskovskim metroom i videćete to na delu. Kao trudna mama sa malim detetom u Vašingtonu, mogla bih na prste jedne ruke da nabrojim koliko puta su meni ili mom detetu ponudili mesto u metrou. Ovde u Moskvi, nijedno dete nikada neće morati da stoji u prevozu – svaki odrasli putnik će se pomeriti kako bi napravio mesta za decu (i njihove majke). To je pozitivna strana ruskog roditeljstva.
Negativna strana? Ako neka babuška, ruska baka, vidi vas ili vašu decu kako radite nešto što joj se ne dopada, neće se ustručavati da vam kaže tačno šta misli o vašem roditeljstvu. Izgrdiće vas što glasnije može, tu pred svima. Tada se samo osmehnem i pretvaram da ne razumem ni reč onoga što mi govori.
Mi američki roditelji stalno preispitujemo sebe, stalno pravimo promene. Ponekad mislim da bi bilo lepo donositi više odluka na osnovu onoga što su moji roditelji i njihovi roditelji radili. Ovde u Moskvi, međutim, stvaram sopstvene tradicije, pozajmljujući neke ideje iz svog detinjstva, oslanjajući se na instinkt u drugim situacijama, i pozajmljujući tek toliko od ruskih roditelja da se sigurno uklopim u granice svog novog sela.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
